Nedelja

Страна 4.

Број 15.

Летина беше добра, те господин Јуст, који јс од пре тога већ приграбио имање Бартеково, није имао добар пазару™инио Да 25 -ТОГОДНШЊИЦа СрЛСНИ* ЖвЛвЗНИЦа Једнога дана пођоше из

Погњебина у град три особе : један сељак, једна сељанка и једно дете. Сељак беше јако погрбљен, више слично просјаку, него обичном човеку. Сви се они упутише у град, јер у Погњебину не могаху наћи за себе рада. Киша пљушташе, жена плакаше горко од туге за изгубљеном колибом и за завичајем. Сељак ћуташе. На целоме путу беше све пусто, нигде ниједнакола, нигде живе душе, једино што је стојао стуб с опруженом руком, казујући куда који пут води, Киша постајаше све бујнија, а и мрак се стаде спуштати. Бартек, Магда и Франек иђаху у град, јер је победилац од Гравелота и Седана још исте зиме имао да одлежи остатак

Светозар Ј^едегвковић помоћник дирекшора српских државних железница

затвора, зарађеног у Јачинскови још су

афери увек у

са Бегеом. Дрезди.

чЈ

МАТНОВА СМРТ ЈУГалвииа Бокор

Лепа, пријатна девојачка собица, наравно зелене и лила боје, као што се то пристоји једној модерној девојачкој соби. Нова новцата: још се осећа мирис од фирниса, и од менице, коју је Катинкин добродушни отац, после велике фамилиарне буре и горког пребацивања потписао за намештај. Две гошће су те околности са једним мигом ока разумеле, а међутим су са дечијим брбљањем, хвалиле намештај и пожртвовање доброг чике; оца Катинкиног. Лепо очешљане, у белим

Вишем Бадер управник нових српских железница

блузама, скромна створења беху све три девојчице. Тако изгледа да ниједна није имала ничег особитог урођеног, само васпитање, немају душе, само начина, немају осећања него само скромно и неутрално мишљење о стварима, што се око њих дешавају. Изгледале су све три као да свака нема више од 20 тодина док најмлађа беше 24 а најстарија 28 година. Тако наивно изгледаху, да бнк се човек чисто заклео, да се њима ништа важније није још десило, а кад тамо свакој се по две три ситнице догодило већ у животу. Ержи, која беше 28 година, бела лица, црномањаста, која тако смирена и живахна беше, прошле зиме је пила сублимата (отров), кад је чула за неко верење. Шест недеља је лежала у кревету после тога, под видом запалења плућа, у једном санаториуму. Марицу је њезин тата пре 3 године на засебном возу донео из Ваца; како је тамо дошла, на то би само један хусарски поручник могао одговорити, који је за обоје њих извадио карту до Беча, ал у критичном моменту је за добро нашао да ишчезне из вида. Марчи је од оно доба дошла памет у главу, па место младих поручника, компетује на здепасте банкаре... Катинка најпрепреденија од њих, хладна и паметна; о њој се ништа не зна. само то, да породица „плива" и да је том непријатном спорту узрок Катинкина страст за раскошом и уживањем. Толико су задужени, да их не би ни примали у друштва, да Катинка не носи главу тако високо и да се не понаша тако, као]да она има право сваког да презире. Пред оцем Катинкиним су лепо говориле о музеуму, о музици и о једној новој оперети. Но чим је домаћин ступио из собе, Катинка узе једну малу кристалну кутију и за неколикоминута се плавичасте карике од дима једне цигарете помешаше савитким лилиама, које у скупоцену вазу беху смештене и које су зачуђено слушале сад сасвим други разговор.

::н