Nedelja

Слран* 194

Број 11

су га брзо заволели и професори и другови. Изиђе му пред очи његов најбољи друг — Паја. Сети се ономадашње вечери, кад у његов собичак и не куцајући уђе, и још с врата му рече: —- Знаш шта је ново, Милане! Сутра ћемо ићи мојој кући, да те упознам са сестром. Извињавао се да не може доћи због свога похабаног одела, али најзад приста, пошто му рече, да неће бити других гостију. Целе је вечери само о томе мислио. Покушавао је, да у памети створи слику малога салона; замишљао је себе како се са њом забавља, да, са њом, фином београдском дамом, а не ^а оним простакушама из унутрашњости, које увек стидљиво обарају своју главицу, и с којима човек не може никад више од две до три речи проговорити. Ко зна докле би он још тако мислио, да га не трже газдаричин глас: — Милане, хајде на вечеру. Сутра дан је са Пајом отишао тамо. Ох, како се дивно провео! И сад готово потпуно јасно види поједине сцене, Сећа се врлО добро" како га је домаћица пријатно дочекала речима Дакле,|ви сте то тај Милан, о коме ми је Паја тако много причао. За тим га је увела 3^ салон и преставила, на његово изненађење, својим другарицама. Како је онда он био збуњен, И ко зна докле би он у тој забз^ни био, да није било Олге (тако се звала домаћица.) Њу је он као новајлија врло интересовао, и целе се вечери забављала с њиме. На растанк\ г му је рекла: „Г. Милане, надам се да нећете у недељу изостати, онда је мој рођен дан." Разуме се да јој је обећао. При повраткз 7 је весело разговарао с Пајом. Паја му је по свом обичајз г још у напред причао, како ће дивно бити у недељу. Али се оннаједанпут сети нечега. Па он није имао празничног одела, у овом пак оделу нијемо гао ни помислити да иде А да му то у онај мах, кад је обећао, Љје ни пало на памет. Ово га јако забрину. У

том дођоше до његове кз г ће. Паја га весело остави и не приметивши на ње му ништа, а он одмах оде у своју со63^. Целе вечери је о томе мислио, правио разне комбинације, али све узаман, до одела никако није могао доћи. Сутра дан је први ш^т у свом животу отишао неспреман у школу. На овом се последњем сад задржа и поче опет премишљати. Узалуд је лупао главу, није се могао сетити ни једног сродника у Београду, који би му могао помоћи. У том се сети нечега. Писаћу кз т ћи, помисли он у себи, јавићу да сам опасно оболео, и да ми треба новаца за лекара и апотекз г . Сав се стресе при тој помисли. Он је врло добро познавао бедно стање својих родитеља, знао је како с тешком муком они одвајају оних 40 дин. што му их месечно шаљу. Још се више згрози кад помисли, да ће морати слагати своје родиТеље, које је толико волео. Па како ће се сви V кући уплашити кад чз г ј\ г да је болестан. Али у истом" тренутку изиђе му пред очи Олгина слика, оне дивне очи несташна погледа, расплетена плава коса, нежна рука која је његовз^ П Р И поласку пријатељски стиснула и..,. он се брзо реши. Седе и написа оцу птто је намислио. После два дана добио је новац и писмо оваке садржине: Мили сине, Вест о твојој болести све нас је запрепастила. Целе смо вечери о томе разговарали и решавали шта да се ради. Мали Миша је одмах хтео поћи V Београд, да види свога батз г . Мислили смо да мајка дође у Београд, те да се нађе око тебе док не оздравитп, али смо после видели да то не може бити; јер би се сз^више истрошили и не би овде ми имали од чега живети. Пошто то не може, онда смо решили да ти пошљемо 50 динара. Од тог смо новца мислили направити Дани и Мари нове хаљине, али кад се то десило, оне с\ т