Nemački budžet

112

ћен, да код свију рачуна за извесно време или стално не тражи ову претходну контролу. Контролни закон од 21. марта 1910. год. 1 ) у многоме je упростио рад Рачунског Суда. По чл. 3. тога закона дозвољено je Рачунском Суду, да извесне рачуне искључи из ревизије и да њихову одену и давање разрешнице остави управним властима. То су они рачуни, који су споредног значаја или код чијих се прихода и расхода по самој природи њиховој не могу очекивати битна одступања од меродавних прописа и одредаба. Ипак, као што се у § 3. пом. закона вели, Рачунски Суд се има с времена на време да увери о томе, да ли се управа дотичних кредита, полагање рачуна и њихово испитивање врши прописно. Да би ова контрола управних власти била што ефективнија, законом je прописано, да Рачунски Суд може у свако доба да тражи оне рачуне, које су управне власти испитивале, да види примедбе, које су учињене и одлуке, које су донете, да их допуни или промени (§ 3. контрол, закона). Рачуне, које не могу ма из ког узрока ни управне власти да испитују, а они по својој природи не захтевају редовно детаљно прегледање, може Рачунски Суд да испитује само помоћу нередовних прегледа с времена на време и то не мора све. Ипак je Рачунски Суд дужан у изве-

Р Reichskontrollgesetz vom 21. März 1910.