Nemački budžet

115

уредбе и расписи државних власти у колико се они односе на царевинске приходе и расходе. Ако би Рачунски Суд нашао каквих неправилности у раду наредбодавних власти, онда им он упућује своје примедбе, т. зв. монита, на ко]е дотичне власти имају да одговоре. Ако Рачунски Суд не би био задовољан одговором, онда се он обраћа предпостављеним властима, по потреби Министру или Канцелару. У случају, да се ни тада не изравнају све диференције, онда Рачунском Суду остаје само join то средство, да тај предмет изнесе у Завршном Рачуну и на та] начин изазове дискусију о њему у Рајхстагу или, ако je спор потекао услед неједнаког тумачења закона, да изазове одлуку Савезног Beha (на основу чл. 7. тач. 3. Устава). Ако je пак спор потекао услед неједнаког тумачења какве уредбе, коју je Цар издао (нарочито у области војне и маринске управе), онда Цару припада одлука. Рачунски Суд у Немачкој, вршећи управну контролу, не само да испитује законитост аката управне власти, не само да пази на то, да ли се рад управне власти слаже са постојећим законима и наредбама, него се упушта и у критику самих тих закона и наредаба: да ли су они целисходни и да ли би и где требало чинити измене у њима. Ова мишљења Рачунског Суда не уносе се у примедбе, које иду уз Завршни Рачун и које долазе пред Рајхстаг, већ у годишњи извештај, који Рачунски Суд подноси непосредно Цару о своме раду (§§l2. в) и 20. закона о Велико] Рачунско] Комори од 1872 г). 8*