Nemački budžet

117

Филијација Завршног Рачуна истоветна je са филијацијом буџета; подела на редован и ванредан, на приходе и расходе и т. д. налази се у њему исто онако, као и у буџету. У њему су забележени join и ванбуџетски приходи и расходи, а сем тога стање касене готовине и обртни капитали (§§ 52 —54 пруског закона о буџету). Вертикална шема Завршног Рачуна овако изгледа (в. стр. 118—119). Али пре него што буде поднет Савезном Веку и Рајхстагу, Завршни Рачун подноси се Рачунском Суду на преглед. Рачунски Суд има за дужност, да самостално, под својом одговорношћу, изради примедбе на Завршни Рачун. Према § 18. закона о Рачунској Комори од 1872. год. примедбе Рачунског Суда морају да покажу: 1) да ли се у Завршном Рачуну наведени износи поклапају у приходу и расходу са онима, које je Рачунски Суд утврдио при ревизији благајничких рачуна. То je дакле просто утврђивање тачности Завршног Рачуна: да ли je он у истини састављен према специјалним рачунима појединих грана администрације и да ли су у њему верно представљени стварни резултати буџетирања; 2) да ли je и у колико je у прикупљању и издавању државног новца или у куповини и продаји државног имања било одступања од одредаба утврђених буџетом или од других закона, који се односе на државне приходе или расходе, на куповину и продају државне имовине; а нарочито