Nemački budžet

142

1891 године 378,470.000 марака 1901 „ 494,390.000 „ 1911 „ 638,291.000 „ После њих долазе приходи од пореза на потрошњу (дуван, шећер, со, ракију и т. д.), а последње место заузимају приходи од непосредних пореза, у које можемо урачунати порез на наслеђе и порез на прираштај вредности. Целокупан приход од ових непосредних пореза предвиђен je у буџету за 1911. годину овако: порез на прираштај вредности 13,000.000 мк. порез на наслеђе 39,000.000 „ Свега; . . . 52,000.000 „ Према овој суми од 52 милиона марака стоји сума од 1430,74 мил. прихода од царина и посредних пореза, или посредних пореза 97,54% непосредних пореза 2,46% Са социјално-политичког гледишта овакав састав прихода од пореза у царевинском буџету могао би се подврћи оштрој критици, јер терети -од царина и посредних пореза много јаче ocehajy и теже сносе сиротније класе друштвене. На овај начин могло би се рећи, да je у Немачкој подела државних терета врло неправично изведена. Али би овај суд био врло погрешай. Он би био тачан, кад би се имали у виду само царевински данци, па и ту не потпуно. Jep све врсте посредних пореза и царина не терете више сиротније редове, него Порезе и царине на луксузније предмете; фини дуван, скупоцена пића,