Nemački budžet

143

аутомобиле и т. д. погађа само имућније пореске обвезнике. Али je важније то, да ова критика чисто царевинских терета нема никаквог практичное значаја, јер немачки грађани не плаћају порез само Царевини, него и посебним државама и општинама. Отуда кад je реч о правичности пореских терета у Немачкој, морају се узети у обзир и посебне државе и самоуправна тела. На овај начин слика се из основа мења. За 1907. год. износио je % свих (царевинских, државних и општинских) посредних пореза 48% непосредних пореза 52% Тако дакле приходи од царина и других посредних пореза чине гро прихода царевинског буцета. На друго место по величини долазе матрикуларни прилози, који су испрва били само привремено уведени, a који су после постали сталним и имају да служе као допуна другим приходима. Они су износили; 1872 године 94,123.300 марака 1881 „ 103,288.500 „ 1891 „ 326,733.600 „ 1901 „ 570,933.000 „ 1911 „ 212,004.700 „ На треће место долазе приватно-правни приходи Царевине. Од њих су најважнији приходи од поште и телеграфа, железница и државне штампарије .