Nemački budžet

161

државном рачуноводству, т. j. ако су једне вреде и природе, док се тај поступай не би могао да примени и на ванредне расходе, које je законодавац, изгледа, хтео да подвргне строжијој контроли Народног Представништва. То би био ]едини практичан знача] ове поделе на нередовне и ванредне расходе и приходе. Међутим ако je то једини знача] а ]а нисам могао да пронађем никакав други онда ]е таква подела могла потпуно да изостане, ]ер само компликује и отежава посао око израде буџета. У пракси al. 3. чл. 17. не примењује се чак ни у погледу ванредних расхода. Место да свака сума ванредних расхода представља засебну партију, у буцету се могу наћи читави редови позиција уједно] једино] партији, као кад би то били редовни расходи! Тако на пр. партија 295 а) у буџету за 1911. годину („Ванредни расходи на управу за грађење нових железница“) садржи 22 позиције за плате указног особља и нових чиновника ; napraja 295 б) садржи 48 позиција на плате неуказног особља. Међутим по смислу al. 3. чл. 17. требало ]е од тих позиција направити партије и тако би партија 295 а) у суми од 152.140 динара била подељена на 22 партије, од којих би једна износила просечно око 7000 динара. Ако би тако исто и партију 295 б) поделили на 48 партија, па тако исто кроз цео буџет строго спровели поделу на партије с обзиром на al. 3. чл. 17. закона о државном рачуноводству, онда би бро] партија у нашем буџету отишао у бесконачност. Ово ]е ]ош

НЕМАЧКИ БУЏЕТ 11