Nemački budžet

50

-26. марта 1817. год.). Eboj су следовале Енглеска и друге европске државе. У Немачко] je такође чл. 69. Устава прокламовао систем бруто буџета. „С в и приходи и расходи Царевине морају се унети у царевински буџет. “ Ипак се за бруто буџет у Немачко] може рећи, да je тек од 1900. год., и то само у неколико остварен, jep je тада систем бруто буџета спроведен код пошта, железница и државне штампарије. Буџет Царев и иске Банке не улази у састав царевинског буџета. Ипак се међу приходе редовног буџета уноси удео Царевине у чисто] добити Царевинске Банке 1 ) и приход од порезе на металном готовином непокривене банкноте, 2 ) а у расходе царевинског буџета : плате, пензије и станарина Директоријума Царевинске Банке (председник, потпредседник и осам чланова). Приходи од царина и пореза прикупљају поједине савезне државе, и по одбитку утврђених процената од бруто приноса, само нето принос предају Царевинској Благајни. По Шварцовом мишљењу овде не постоји изузетак од принципа бруто буцета. „Привидно, вели Шварц, налази нето принцип данас још примене код прихода од царина и посредних пореза, пошто се овде уноси у буцет не целокупан принос, већ само принос по одбитку оних накнада,

Р Gesetz vom 1. Juni 1909. (Reichs-Gesetzblatt, стр. 515 ) 2 ) Bankgesetz vom 14. 111. 1875. (Reichs-Gesetzblatt, 1875, стр, 177).