Nemački budžet

71

издаци сваке године одобравају, али не нормира важно питање, у колико je одобравање издатака res merae voluntatis и у колико je оно државноправна дужност Рајхстага. Ако се буде држало највишег начела уставног државног права, да се постојеће право и нравно основане државне институције смеју мењати само сагласношћу Суверена и Народног Представништва, а не једнострано вољом једног од ова два органа, онда се јавља као неминовна последица, да Рајхстаг не може једнострано да обустави или укине постојеће законе одбацујући потребна средства за њихово извршење, да не може сваке године да зависи од његове добре воље да допусти или обустави важење царевинских закона и постојање царевинских института. Према томе из овог принципа следује правно начело, да je Рајхстагово право одобравања расхода везано и ограничено постојећим царевинским законима и институцијама и да издаци, који су потребни за њихово извршење и одржавање не могу бити од стране Рајхстага одбачени. Буџет није организациони закон целе Царевине за по једну годину, већ један привредни план ; он предпоставља дакле једну за конски постојану организацију за своју чврсту основицу. „Тако се издаци у погледу Рајхстаговог права одобравања деле у две категорије, које се могу да означе као факултативни и обвезни у државноправном смислу. Прве може Рајхстаг по вољи да одрече и њихово одобравање има карактер пра-