Nemački budžet

72

вог одобрења, без кога влада у опште није овлашћена да чини издатке. Друге не сме Рајхстаг да одрече без пристанка Савезног Већа. Њихово одобравање je једна државно-правна дужност Рајхстагова и оно нема характер овлашћена датог влади за вршење плаћања, већ характер једног признања нужности или целисходности тог издатка. Правки основ тих издатака je независно од буџета дат царевинским законима или уговорима. Формално подлеже истина и сви ови издаци одобрењу Рајхстага, али материјално није ово одобрение истинско одобрење, јер Рајхстаг нема права да их одрекне. Царевински Устав такође не садржи никакву одредбу, из које би се могло да види неко слободно, невезано Рајхстагово право одобравања расхода, Чл. 69. прописује да сви приходи и расходи за сваху годину треба да буду прорачуњени; он прописује даље форму, у којој овај прорачун добија свој дефинитиван облик, найме утврђивање законом, и он додељује тиме Рајхстагу извесно суделовање. Чл. 71, поставља најзад као начело, кога се при утврђивању буџета треба држати, то, да се издаци по правилу за једну годину дана одобравају. Ово начело односи се према томе на време, за које се један издатак одобрава; само трајање одобравања јесте предмет одредбе чл. 71. На против овај члан не говори о претпоставкама, под којима je за какав издатак потребам пристанак Рајхстага, a још мање je у њему садржано правило или претпостављено или ма само и наговештено, да je одобрење од стране