Nemački budžet

73

Рајхстага нужна и неизоставна претпоставка за право владе, да у опште чини издатке.“ Тако je, дакле, мишљење Лабандово. Питање je, на сваки начин, спорно, али оно, по моме мишљењу, мора бити решено у корист Рајхстага. Ако je, као што каже Лабанд, највише начело модерног државног права, да се постојеће право и правно основане државне институције смеју мењати само сагласношћу Суверена и Народное Представништва, онда je тако исто највише начело модерног буџетског права, да je за одобравање издатака и увођење пореза једино надлежно Народно Представништво. На овај начин парламенат одиста има једно веома моћно оруђе, чијом би злоупотребом могао да паралише функционисање целокупног државног организма. Али он то моћно и опасно оружје има у рукама просто с тога, што je са гледишта општег интереса најбоље, ако се такво оруђе налази код парламента. „...Прерогатива Народне Скупштине, вели Болије, за вотирање буџета, баш и кад се узме у смислу најширем без икаквих уставних изузетака или ограниченна, ипак je много боља од оног режима, у коме се, помоћу доскакања и недоумица, може успети да се обиђе учешће Народне Скупштине у доношењу буџета. Под таквим режимом у ствари се прикрива апсолутизам и народу, кад његово мишљење дође у сукоб са владиним, не оставља се осим револуције никакав други пут да извојује победу за своје мишљење.“ 1 )

х ) Болије ; Буџет, 19