Nemački budžet

76

су била незнатнатна с обзиром на просечну величину буцета од преко 2 милијарде марака, Питање о повећавању предложених расхода није законом регулисано, Рајхстаг није законом везан, да не може предлагати нове или повишавати пројектоване издатке. Самоограничение, својевољно одрицање овог права, Рајхстаг дуго времена није познавао. Отуда je његово буџетско право у том погледу било много веће, него н. пр, енглеског парламента, где je такво ограничение познато join у XVIII веку. Тек у последнье време у пракси се држе тог принципа, да Pajxcтаг само у споразуму са владом може повећавати предложене издатке.

б) Код прихода. Царине и постојећи порези купе се на основу специјалних закона, којима су установљени, а не на основу буџета. Устав говори изрично о одобраваььу расхода, али не и о одобравању прихода. С тога право Рајхстага у погледу прихода има само рачунски знача]. Он има да испита, да ли je оцена вероватних прихода од стране владе тачна или не, да ли се у предложено] цифри прихода не кри]е можда дефицит. Рајхстаг ]е ]ош нарочито заинтересован за висину прихода од царина и пореза због тога, што je њихов износ меродаван за утврђивање матрикуларних прилога. У колико су они приходи већи, у толико je мања потреба за матрикуларним прилозима.