Nemački budžet

79

влада себи Рајхстаг, тражећи у њему погодне елементе, на које би се могла да ослони. Овај однос између владе и Рајхстага јасно je окарактерисао садашњи Канцелар Бетман-Холвег у дебаты о буџету за 1911. годину. Он je казао: „Господо, ja не служим парламенту... Ja водим политику, ja вам предлажем законе, који, по моме стварном уверењу, служе добру отаџбине, докле имам за то поверење Цара и Савезних Влада. На овој основици ja тражим да дођем до споразума са вама, са Рајхстагом. Укажу ли ми у овој политици центрум или конзервативци своју помоћ и потпору, то примам ja ову потпору исто тако радо и исто тако захвално, као и помоћ и потпору ма које друге партије.“ 1 ) И одиста, у Немачкој, и ако се извесне партије сматрају као „владине“, као на пр. данас центрум и консервативци, ипак се код појединих законских предлога образују најразличитије већине и често пута опозиционе партије, чак и социјал-демократска (најновији пример са Уставом за Елзас и Лотрингију) реше питање у корист владе. У след тога, дакле, што Немачка не познаје парламентарну владавину, тешко би било правдати такав један поступак, да Рајхстаг одбаци буџет у целини. То може бита само средство у рукама парламента, пред којим влада политички одговара, што у Немачкој није случај. У противном отворио би се

х ) Stenographische Berichte des Reichstags. Седница од 10, децембра 1910. Стр. 3544,