Nemački budžet

пут парламентарном режиму, а то je оно, што се у Немачкој никако не жели. Али ипак може да наступи и у Немачкој потреба, да се Рајхстаг лати и овог последњег и најмоћнијег средства, које му стоји на расположењу. То истина не може бити у име принципа парламентарности, али може бити у име принципа уставное™ и законитости. Једној влади, која би на пр. при састављању или подношењу буцета газила Устав и законе, Рајхстаг би био у праву да одрече буцет у целини. То његово право истине просто из права на решаванье о буцету. Ко има право да решава о буцету, тај има исто тако право, да га усвоји, као и да га одбаци. „Од момента вели Стурм у своме изврсном делу Le Budget (стр. 377.) кад право вотирања државних прихода и расхода припада представницима земље, ови, консеквентно, имају право да их не вотирају. Право вотирања не би се могло појмити без његове логичне противне стране, права на невотирање. Једно, у недостатку другога, изгубило би сваку вредност, сваки знача].“ Стога се и немачком Рајхстагу принципиј ел номера признати право одбацивања буцета. Као што смо раније видели, Рајхстаг je једном, 1882/83, одбио у целини један буцет, кад му je влада, противно Уставу, поднела истовремено два. Иначе се није десио случај, да je земља остала без буцета. Ако претпоставимо такав случај, шта би онда наступило? Јасно je, да земља не може остати без бу-