Nemački budžet

93

него што су у буџету предвиђени. Овај се случај сматра као повољна околност за државне финансије. To je у осталом околност, која махом не завися од владине воље и у таквом случају накнадно одобрение од стране Рајхстага није потребно. Ипак je обичај, да се у Прегледу прихода и расхода (односно у Завршном Рачуну) објасне такви случајеви. Разуме се, да je вишак дозвољен само код. прихода, који су буџетом предвиђени. Стога није дозвољено прикупљање нових пореза, закључивање зајмова, ако они нису предвиђени у буџету„ За ове случајеве потребни су нарочити закони или накнадни буџети. Сем тога, према § 10. закона од 15. маја 1873. год.; 1 ) „Сви приходи од продаје баштина, грађе, намештаја и осталих предмета, који се налазе y својини царевинске администрације, морају се за сваку годину да прорачуне и унесу у царевински Устав (чл. 69. Устава). Преглед прекорачења таквих прихода и преглед ванбуџетских прихода од продаје поменутих предмета има се поднети Савезном Већу и Рајхстагу увек најдаље у другој години после дотичне буџетске године ради накнадног одобрења.“ У случајевима, да приходи подбаце суму буџетом предвиђену, такође није потребно накнадно одобрење Рајхстага. Ипак се и они морају показати у Завршном Рачуну. У Прегледу при-

а ) Gesetz über die Rechtsverhältnisse der zum dienstlichen Gebrauch einer Reichsverwaltung bestimmten Gegenstände (Reichs-Gesetzblatt,. 1873. Стр. 113.).