Nemački budžet

хода и расхода (односно у Завршном Рачуну) они налазе нарочитог објашњења. Влада може само извесне приходе оставите сасвим неприкупљене или их прикупите у мањем износу, него што je то њој могуће. То су они приходи, који служе само као допуна других, као нека врста резервних прихода: у случају да редовни откажу. У ту врсту спадају нарочито; матрикуларни прилози и зајмови. Влади се даје овлашћење, да их може до извесне суме прикупљати, али joj се не ставлю у дужност, да их у тој суми мора и прикупите. Матрикуларни прилози по смислу чл. 70. Устава јесу само једна допуна осталим приходима. Што се тиче зајмова, за пример да узмемо § 3. закона о буџету за 1911. год., где се вели; „Канцелар се овлашћује да ради привредног појачања редовних обртних средстава Главне Царевинске Благајне изда према потреби, али ипак не преко суме од 375,000.000 марака благајничких записа.“

3. Пословни буџетски период (егзерсис). Немачки буџет важи годину дана; од 1. априла до 31. марта. У том времену влада има да прикуплю приходе и чини издатке, који су предвиђени буџетом. Она не сме чинити издатке унапред, од средстава, која ће тек за идућу буџетску годину бити одобрена. Изузеци морају нарочито да буду предвиђени у буџету, Такви се