Nikola Petrović i njegov dvor : epilog jedne sramne vladavine : (zbirka autografskih dokumenata u 18 faksimila), page 29

ЛАЖНИ РЕПУБЛИНАНАЦ

Већ сама помисао да ће се српски народ ујединити, доводи бившега краља Николу до очајања. Он то уједињење не може да схвати друкчије него као свој лични и породични порав. Он зна што о њему мисли Црна Гора коју је издао, и цио српски народ који га је упознао. Он зна да му у нашој уједињеној држави мјеста нема. За то он мрзи душмански Србију, јер је она и на Крфу и у Солуну још увијек борац за народну мисао и јер се око ње ствара наше уједињење. Док је Аустрија била читава, он је био за независну Црну Гору и тражио за њу комад Србије, а кад је ратна срећа почела да издаје централне силе, он је постао Југословен на бечки и пештански начин. У томе га затичу догађаји на српском фронту. Из побједе у побједу јури српска војска. Бугарска и Турска пропадају. Загреб, Спљет и Љубљана спремају проглас уједињења са Србијом. Уједињење, дакле, већ је неизбјежно. То види и бивши краљ и њему не пада на ум да то дјело помогне, него да га поквари, а покварити га може тако, ако се он изјасни за републику, т. ј. за такав облик државни, за који народ српски по самом признању краљеву — није зрио. Послије кад народ сам лупи главом о зид — биће Ћара и за Господара! У тим намјерама пише краљ Никола 19. октобра 1918. год. својој кћери Ксенији, између осталога, ово:

« Прокламирали се Уједињење наравно изаћи Ћеједна прокламација Српскоме народу зато. Јаћу се међу тим прибрати да виђу како ће ствар поћи па ако виђех да је озбиљно — ја ћу учинити један Гест: а тај је ови:

Проглас Републике за све Србе и Југословене и абдикација оба Српска Краља и обије династије.