Nova Evropa

како се може онда разликовати, да ли је на њој жиг за то надлежне државне власти“ Тко пако такову новчаницу донесе којој државној благајни, још буде и предведен полицији и стављен пред казнену истрагу! Ако све оно раније наведено није било довољно, онда је одиста недостајало само још ово да се чаша незадовољства прелије. А тко има највише овога ситнога новца2 Сељаци, радници, крчмари, и мали обртници. Прва посљедица ове наредбе била је поновно поскупљење свих ситних животних намирница. Но не само живежни трг, него и трамвеји, и новине, и т, д. морадоше обуставити примање овога ситнога новца, па су тако биле угрожене ове и друге установе. Трговачка комора брзојавила је у Београд за помоћ; дошао је изасланик из Београда, и та је одредба опозвана, након што је много зла починила, и државу опет оштетила, Зар ту није човјек принуђен запитати се; Зашто се код нас не промисле прије него што издају одредбе, него их издају да их онда опет укину, „Но прослиједимо путем наших финансијалних одредаба.

Држава је тражила зајам па је продавала бонове. Ове је укамаћивала са 6%, ако су били уплаћени у динарима, а са 4' ако су били уплаћени у крунама. Зашто ова разлика2 Истина је, да је и ова одредба послије преиначена и исправљена, али је њезино дјеловање прешло у свјест народа, да је Хрват запостављен Србима. и онда када истој својој држави даје од ње тражени зајам,

Код измјене новчаница проглашен је један динар једнак четири круне. O том се толико писало и говорило, да нећемо ни застати, Доста је указати на факат, да је отуда код нас знатно поскочила. скупоћа свих предмета, нарочито животних намирница, а да динарском подручју није дало повода да појефтини робу. Идемо даље,

аксене маркице, које су биле преостале од Угарске финанцијалне управе, набрзо су потрошене, а нових није било. Финансијална управа заборавила је да се за времена побрине за нове. Молбе и поднесци подношени су са поштанским биљезима, а кад су и ови потрошени, подношени су без марака. Тиме је држава изгубила многе милијуне прихода. Онда финансијална управа, наредбом од 5, фебруара 1919, одреди да се пристојбе имаду плаћати у готову, и то тако да се спис прије предложи порезном или опћинском уреду, који преузима новац па ово на спису потврђује, и о томе води посебни дневник, Колика секатура и за странке и за области! Тек у мјесецу јануару 1921 опет се добивају таксене марке,

Министар Финансија протеже закон о пристојбама („таксама бивше краљевине Србије (од 30./3, 1911) на цијелу територију новога краљевства, само уз повећане износе (за 100%/, и 800%/), а имаду се пристојбе уплаћивати унапред без обзира на величину износа. Доселе се је код нас плаћала пристојба по довршеном послу, тако да се пристојба није плаћала ако није дошло до осуде или до дозволе грунтовнога уписа, или се је у биљезима положена пристојба враћала, Новом одредбом тражи се наплата унапред, и она се ни у којем случају не враћа. Новом одредбом протегнут је дакле на наше крајеве пристојбени закон краљевине Србије, који је био удешен према тамошњим грађанским законима и приликама, а које

<

52