Nova Evropa

вања грађанства са часницима и момчадијом јуначке ослободилачке војске,

Но, иза ових лијепих дана одушевљења и слављења, не потраја дуго, а почеше се проносити гласови, да војска у Славонији удара батине и сељацима и интелигентним људима нестављајући их пред суд, да силом скида хрватско-српске натписе и табле писане латиницом, да спаљује умјетничке слике, да скида и затвара начелнике, и уопће да почиња разне суровости, Из Бјеловара јавише, да је у тамошњем пуку заведена као дисциплинарна казна батинање, мјера за коју се код нас већ 50 година није знало, Батинање је у Хрватској постојало некад у грађанској управи као остатак кметскога (феудалног) ропства нашега сељака, а у војној Крајини као овласт царске војне управе; али је оно укинуто по хрватском сабору 1869, и одонда хрватски сељак није знао што су батине, Оружници (жандари), кад би злостављали или батинали ухашшенике, чинили би то ријетко и само потајно, јер ако их је ко пријавио били су сваки пут оштро кажњавани, Зато се услијед онаких гласина увлачило у душе све веће осјећање неке тјескобе и неизвјесне невољкости; па кад су се слични тешки изгреди почели одиста догађати и у Загребу, и по свој осталој земљи, попримило је то облик опбега нерасположења и велике забринутости, У Загребу се је стало говорити, да војска сматра нашу домовину запосједнутим крајевима а себе господаром у земљи, Спорови и сукоби који су се дешавали између грађанских и војних области и лица, бивали су све чешћи, Наскоро је говоркање добило темеља и у службеном прогласу војске, У наредби војног заповједништва од 28, априла 1919 (бр. 12708, С, Д. стоје ове ријечи: „На цјелокупној територији, коју је посјела наша војска и данасје држи", и даље: „На основи тачке 2. 5. 298, законика о поступку војних судова у кривичним дјелима, и у вези наредбе од 8, јануара 1919 С. Д. бр. 10.300, наређујем ; да сви становници-грађанска лица ,,,. предлеже суђењу војних судова,,,, још и за слједећа кривична дјела" (слиједи набрајање параграфа српског војно-казненога законика). Ова је наредба објављена у „Народним Новинама“, те тако је службено проглашено, да су ово по војсци посједнути и по војсци држани крајеви, што је било у очигледној противности са историјом нашега уједињења, а нарочито са историским фактом од 1, децембра. 1918,

Горња се наредба, како смо видили, позива на 8, 298. србијанскога законика о поступку војних судова у кривичним дјелима, а овај параграф дословно гласи овако: „Становници непријатељских области које је војска заузела, предлеже суђењу војних судова,ит, д,“ На темељу ове законске основе, дакле, подвргнута су овдје код нас грађанска лица војним судовима за тамо набројена кривична дјела, Војска дакле ове наше крајеве сматра непријатељским областима, које је она посјела и које држи, — а сва наша јавност држала је да је од !, децембра 1918 то једна војска цијеле уједињене краљевине, која се ујединила споразумом а не освојењем, Међу нашим свијетом то је тим више одјекнуло, што

57