Nova Evropa

међутим, да је она постојала још пре формирања руске државе (Московија). То је била јака и независна, држава у времена, ВладиМира Оветог и Јарослава Мудрог. Кијевска држава 1Х— ХЈУ стодећа, Галич-Володимирија претворена је у краљевство 1258 године (краљ Данило), заслугом папе Иноћентија ТУ.

____Али једошло време када је, под притиском пољског империјализма, тој великој епохи украјинске независности учињен крај. Право народа није тада постојало, само право династија. Године 1497, кијевски кнез Михајло Глински, победитељ Татара, диже се против пољског краља Сигисмунда Великог. Унијом Литве с Пољском (у Берестеју) пропала је украјинска државна аутономија; али тек, што је проглашена унија, када козачки хетмани Косински, Наливајко, Нечај, дижу поново народ, док напокон — иза седамдесеттодишњег пољског господства — не избија грозна револуција, какову по њеним размерама није Европа у прошлости познавала: козачки устанак 1648 године, када се војска од 300.000 људи, невероватно велик број за оно време, јавља под украјинском заставом. Ту је епоху красно описао Гогољ у »Тарас Буљби«, те Ојенкјевић у роману »Огњем и мачем«. Богдан Хмељницки, вођа, те револуције, савладан од Пољака, спасе се под протекторат Москве, на. основи персоналне уније (1654); али се руски цареви не држе тога, пакта, и иза Петра 1 и Катарине П изгубили су Украјинци сва политичка права, верску независност, народну војску, хетманство, законе, и индивидуалну слободу завођењем кметства по московском узору. Буне су следиле без престанка. Највећа и најгласовитија била је под хетманом Мазепом, Но све су оне угушиване нечувеном окрутношћу. Апсолутизам је триумфовао, не обазирући се нато што су »декабристи« прокламовали на Украјини републику (1825). Дошло је дотле, да је у Русији, у деветнајстом столећу, у часу када је почео препород украјинске књижевности, било забрањено служити се материњим језиком (најдужа забрана трајала је 30 година: 18976 до 1905). Иза хетмана, сада духовне вође, књижевнике и песнике, прогонили су у Сибирију; Шевченко је био десет година, у изгнанству, ув забрану писања и сликања. Тако је то трајало све да револуције и проглашења обнове украјинске независности.

Има још једна тврдња, која, се стално понавља, у погледу Украјине, од стране Великоруса: »Украјина — то је аустро-немачка, интрига.« А шта је у ствариг Мавепа, је, потпомогнут Француском и Шведском, подитао заставу независности свога народа против Москве; где су ту били »немачки утицаји«г Шевченко, највећи наш песник, био је терманофоб. Исто тако Виниченко, Петљура, Шуљгин, и други најистакнутији украјински политички борци. Немачких је интрига, на Украјини, додуше, доста и било. Али где их није било! Ми их видимо и у Русији. Материјална. корист, и принципи »афутде е! Шпрега«, руководио је Немце при њиховој окупацији Украјине. Чим је, међутим, између Немачке и Русије настала политичка преграда у самосталној Пољској Републици, Немцима је постала од потребе jaka Русија —- царистичка или бољшевичка, то је сасвим

412