Nova Evropa

народа Истока, као једнаких с једнакима и слободних у слободи, сиће онај велики корак на путу обнове целога словенства, те остварења наших снова — свесловенске заједнице народа.

Grof M. Tyškhevyč.

Руски студенти у емиграцији,

Знатан проценат руске емиграције отпада на студенте, те није само пуки случај што је огромна већина руских студената, увела учешћа у борби с бољшевицима, те да су се на крају ево нашли растурени по свим земљама света. Разлови, што је маса руског ђаштва за време руске револуције наступила с одређеним политичким лозинкама, леже у његовој историји, те у самоме појму »ђаштво« који, у том смислу, не постоји у Западној Европи. Студенти су сачињавали одувек знатан део руске интелигенције, имали су на њу великог утицаја, те били често носиоцима, прогресивних, либералних, а кадкада и најреволуцијонарнијих идеја. У самом универзитету долазили су у везу са западно-европском науком и културом, па су одабирали све што је напредно и најбоље, и тако

постајали честити и неегоистични носиоци појава западне културе.

у Русији. Али основна црта, словенска тежњазаниндивидуализмом, јављала се и овде, и омладину нису толико привлачиле идеје терманског милитаризма, Марксове диктатуре пролетаријата, или Карлајлова хероја, колико слобода личности, која постаде основном идејом, и водиљом свега ђаштва. У тежњи за таковим државним обликом који пружа максимум индивидуалне слободе, која погодује пуном и свестраном развитку поједине личности, исцрпљује се идеал свега студентског живота, од његова, постајања па, све до емиграције. На тај начин, руски универзитет и није био једноставним научним заводом, није био само храм науке и културе, нето у исти мах и ризница великих човечанских вредности, грандијозна радионица у којој се је израђивао поглед на-свет и духовни видик читавих поколења. Тако се даје протумачити страх реакцијонара пред ђаштвом у царско доба, и њихово настојање да пригушују више образовање; и исто тако даје се протумачити, зашто универзитети под бољшевицима не раде, ако оставимо пострани онај рад који има служити тек као реклама, према, Европи.

Унутарњи живот по руским универзитетима, представља нам се као неки велики вртлог, као једно стално врење, тако да управо не може бити говора о ђаштву као некој јединственој политичкој или социјалној групи; не, ту, у универзитету, састајали су се на истој клупи припадници свију слојева пучанства, сретали су се људи најравличитијих политичких странака, а све је њих уједињавао онај елементарни протест против угњетавања личности, против реакције која је тосподовала у Русији, против назадне владе. Тако је и у револуцијама, (1904 и 1917) ђаштво играло важну улогу, као фермент који је потицао друштво на борбу. Ако узмемо чак и уни-

415