Nova Evropa

верзитет какав је био пре 75 година — привилеговани завод искључиво за племиће — још и тада су, у време реакције под царем Николајем, једини студенти били носиоцима идеја слободе и једнакости; доста је да споменемо само имена Херцена, Огарева, Бакунина, кнеза Крапоткина. -

У вези с тим огромним утицајем универзитета на духовни живот ђаштва не треба заборавити ни професоре. Ови, обично, нису били тек службене особе, строгим егзаминаторима, сувим лекторима, они су били у пуном смислу речи учитељима и руководитељима младих људи. Међу ђацима и професорима постојала је увек уска идејна, веза и душевна близина. Полазећи с универзитета, осећали су студенти топлу љубав према својим учитељима, с којима су остајали и даље у дотицају. Тако су, например, московски професори Грановскиј, Чупров, Кључевскиј, одгојили читава, поколења руске интелитенције.

Нарочито је разноврстан и садржајан био живот на универвитетима у оној перијоди међу двема револуцијама, у перијоди најјачег кључања и тражења. Но унаточ спорова и противности показало се и ту душевно јединство ђаштва, па би посматрача са стране морала да задиви толеранција којом су се сусретали људи најопречнијих мишљења. Они осећају, у души, да су делови једне целине, која разним путевима иде к истом циљу. У човека ценила се интелитенција, ширина погледа, и свестраност, образовање, »наука«; а не количина знања у специјалностима, професија. Демокративам међу ђаштвом, који није дозвољавао никакве деобе на класе, показивао се је несамо у узајамним одношајима и у идеологији, већ и изван универзитета, у настојању да се приближи народу и да му помогне. »Улажење у народ«, према, лозинци прошлог столећа, покушаји зближавања с радницима, рад по фабрикама, једноставност и у формама обичног живота (например у оделу), све то доказује искрени демократизам ђаштва. Колико је била јака жеља њихова, да служе народу, доказује и чињеница, да су геодевијски институт и агрономски факултети били увек пренапуњени, без обзира на будуће тешко и незахвално стање агронома, земљомера на селу. Међу ђацима владало је уверење, да је побољшање живота сељака, тешка, али и племенита задаћа, и да се радећи на томе најбоље служи домовини.

ХХ век, — век материјализма и американскога практицизма, обележен у Русији тиме, што је на политичку арену дошла велика трупа радничког пролетаријата, и средњега градског сталежа који је ишао само за материјалним добрима, и гомилањем капитала, први је пут развио и у Русији мисао, сасвим реалну и нормалну у Европи, да су универзитети само научни заводи у којима треба, једино учити. На част руских ђака, треба казати да се ова идеја није особито прихватила и распространила. Оледбеници њезини, такозвани академисти, нису уживали симпатије већине ђака, јер су они живели у уверењу да студенти нису само ученици нето и носиоци чдеја прогреса, свесни држављани који се интересују за политички

416