Nova Evropa

шевика, и сразмерно мален број ђака који су остали читави бачен је у туђину. Ту почиње ново поглавље живота руског ђаштва. емиграција. У совјетској Русији данас студената скоро и нема: или су побетли, или су убијени; њих се онде плаше, и они су сувишни, са, својом »застарелом« идеологијом и непрестаним протестима, против насиља и терора, и проповедањем заштите личне слободе коју негира комунизам. Универзитета је нестало; они су систематски уништавани, јер бољшевизам не треба науке. Правни је факудлтет сасвим укинут већ године 1918, а заменили су га економским, у којем се предаје једино о марксизму, о економском материјализму, и приказује се ново »пролетерско право« с тумачењима "декрета совјетске владе; о »буржујском« и »империјалистичком« праву Запада није дозвољено ни говорити. И физичко-математички, те историјско-филолошки факултети пропадају. Катедре које нису потребне пролетаријату укидају се, тако например катедре за клавичну и средњевековну литературу, за компаративну филологију, и друге. Наука се отворено ставља под контролу ну службу комунистичкој партији. Професори су дужни на историју, историју филозофије, литературе и уметности, гледати једино са стајалишта, економскога материјализма. Још 1918 био је приступ на универзитет дозвољен свима који су навршили 16 година, бев обзира на њихову претходну опрему, па се је професор нашао пред неписменим, неспремним аудиторијем, и био принуђен да се прилатођује ниском нивоу њихову, што, дашто, није могло довести до прогреса. науке, а коначно је и сам појам универзитета као вишег научног завода постао илузорним, Тужна, је егзистенција и лабораторија, и других помагала медицинских факултета, који су удешени према потребама дрвене армије, тако да студенте, након студија од 4семестара, намештају код војске, и на тај им се начин не дозвољава да усаврше и употпуне своје образовање. Исто тако пропадају и технике, ради помањкања материјала и машина. Знатно се развијају само школе агитатора, такозвани »народни« и »раднички« универзитети, којима је сврхом да терају пропаганду међу градским пролетаријатом. Универзитети се редом претварају у касарне и ла зарете Црвене Армије, и тако коначно престаје њихова делатност. Зими, ради недостатка горива, све су школе затворене. Аутономију и управу универзитета схватили Cy оољшевици такођер на посебан начин: — на челу стоји комесар с диктаторским пуномоћјем, који равна универзитетом по својој увиђавности. Тако се, например у саратовском универзитету, године 1919, управа универзитета састојала из седморице професора, седморице ђака комуниста, које је именовао комесар, и седморице подворника, — сви са једнаким правом гласа.

Тако је у Русији нестало образовања, нестало ђаштва, а што је остало, то је у емиграцији. Овај моменат од особите је важности за одређење будућег развоја Русије, камо ће се сви ови студенти вратити, и где ће стечено знање употребити на корист Русије. аштво сад гледа својим властитим очима, што значи Европа и ње-

418