Nova Evropa

живот, и који су дужни борити се за слободу и срећу народа штитећи културне и моралне вредности.

Година 1914 — светски рал и привиђење пропасти словенске идеје и европске културе — пробудила је у руском ђаштву силну и несломиву тежњу, да приведе у живот своје идеале, ма по коју цену. Словенство је тако много значило и тако величајну улогу играло међу руским ђацима, ив чије су средине изашли браћа Кирјевскиј, Хомјаков, Самарин, браћа Аксаков, и други творци словенофилске мисли. И још исте 1914, пошло је 50% студената дооровољно на фронт, а за три следеће године јављали су се увек нови, да се бију ва домовину и за спасење Орбије и Француске. И мада је политички положај био лош, и незадовољство са владом велико, ђаштво је увиђало да се рат и револуција, не дају спојити, те нако у опозицији, критикујући сваку реакцијонавност, ипак је свесно и верно испуњавало своје дужности према земљи, и код куће и на. фронту, где су студенти сачињавали знатан кадер млађих офилира. Тек најмањи део суделовао је и даље у партијском политичком животу, који је настојао до обори власт. Револуција, од тодине 1917, затекла, је ђаштво једнако као и сву осталу руску интелитенцију у највећој мери неспремну: али ловинке што их Је она прва — бескрвна револуција —- истакла, налазиле су свуда, међу ђацима жив одзив. Ту није било изнимака, сви су стали уз привремену Владу, схватајући да није потребно продубљивати и продужавати револуцију, будући да је постигнуто све, и начела, слободе и потпуне једнакоправности оживотворена, тако да је на основу ових начела требало сада само преустројити Русију. Октобар 1917 — најтрагичнија страница историје рускога, народа — првим је својим ударцем захватио студенте, који верни својим идејама, на стражи права већине и среће народа, нису могли дозволити да, власт пређе у руке незнатне групе политичких авантуриста, ма да, Cy ови имали као лозинке: диктатуру пролетаријата, интернадијоналу, и свршетак рата; јер тај је пролетаријат сачињавао тек 4% житељства целе Русије, а свршетак рата значио је издају савезника и словенске ствари. Октобарска је револуција, стота, зашечаћена, крвљу студената, —- они су се као официри, војни питомци, и добровољци, малоне осамљени, са, самопретором ставили насупрот новој опасности за човечанску културу, јер су предвиђали што може да да бољшевизам. И исто су тако, доцније, на, тисуће, пропливали крв по далеким степама Дона, Кубана, Волте, на, врхунцима Крима и Урала, у тундрама Архангелска, у шумама Сибира и гудурама Кавказа. Језгру свих добровољних армија против бољшеВика сачињавали су студенти, који су држали, додуше, и сами да је главна моментана, задаћа дати нову државну форму Русији, али да је то, пре свега, ствар народа и његове воље. која има, да дође до изражаја у Оредишњем Сабору у Москви. Ђаштво је стајало, уостаЛом, пострани од сваке политичке борбе и идеологије, које су владале међу антибољшевичким армијама, и тежили су једино ва ослобођењем народа. Физичка је сила, међутим, била на страни бољ-

417