Nova Evropa

лула, треба, његовој самомржњи. На Северу су они остали, и међу њима, чист и цео тип скандинавског мизаутичара, Август Отриндберт. Кад мизаутичар има велику снагу интелекта, он постаје суров. Ужасно суров био је Шопенхауер; али он је имао артизам стила, па чак и суве. Ужасно суров је био Ниче; али он је био песник прометејске божје ватре. Најужасније суров је Отриндберг, јер није довољно ни артист, ни песник, јер истину тражи да се њоме свети... Човек се тргне после ове задње речи, и навре на њега сва она дивота. коју је Стриндберг писао, о мору и бродовима, о ноћи H звездама, о Богу и камењу и сиротама, о науди и револуцији духа. И заклео би се, онда, да је тај несрећни Швеђанин у несвести радио н говорио своје књиге. даклео би се да је истинита она биста Стриндбертова, на којој чело грми, а очи испод њега сневају и блуде. Казао би на све стране света да. је Ханс Тауб, можда, најслиже дошао Стриндбергу пишући о њему метафизичку студију под насловом »жИтра снова«.

Али не. Преврните лист, и ви ћете наћи пцерекање и шкргутање демона над подеравим снима. да мореку ббју, за мистично поетични спаситељски њен глас кроз буру каже Стриндберг: лежала је, циноберасто црвена, као ишчупано плуће, а кров ваздушну цев њену је море урликало на сунце. За вишу врсту љубави каже Стриндберг: као енглеска кућа, у торњем спрату радијоница, у средњем спаваћа соба, у долњем кујна. За човека каже Отриндберг: ма ко био он, слуга је инстинката, ма какав му био живот, увек је дивљаштво. да жену каже Стриндберт... Кад до жене дође, онда је до краја разбуђени и хладни детерминист, онда је до краја далеко од сваке уметности. Сву своју снагу, и сав свој израз, везује тада за најружнију лично своју несрећу, за страдања своја крај љубави и љубазница, а роман и драму брака и жене пите не с фантазијом и душом него с научном биолиотеком, с лабораторијом инструмената, с архивом криминалног суда.

Улави жена, и очарава лепотом, говором, држањем. Али тако не може бити. На долњој вилици њеној открива се један плус ши"рине или дужине, и, с вилицом заједно, красотица прелази у катеторију савремених или изумрлих животиња. Намлазе, затим, кандидал теологије, асистент, кочијаш или веслар, писац седа за бусију, перо је ту, и инстинкти, по детерминистичком реду, праве роман невагалице Марије, Јулије, итд. Граница нема. Ако је жена беба од две године, она има »рибје очи и мачје ноге«. Ако је жена, баба, она учи ћерку и вереника: узмите се, па се онда разиђите. Ако је жена затворена међу четири вида, Отриндберг јој расне и индивидуалне податке нађе по мерама код лифераната шешира, чарапа, и мидера; а ако је жена умрла, онда, још увек, у магазину за прављење мртвачких сандука. КЕ

Ово је, после итре снова, друга крајност. Треба. сад још узети на око вечито »раздвојенот и усамљенот« Скандинавца мизаутичара. Стриндберг, као оно његов Аксел Ворт, живи затворен у један кристал, у један хексаедер, и ту, са једним интелектом који задив-

552