Nova Evropa

хоће да окушају сличну политику, а исто тако можемо најбоље да. предвидимо и узроке у свету који их већ сада приморавају да не претерају у том правцу. Ни за нас Друштво Народа није неко 60жанство, и ми мислимо, да, се оно даје лако преудесити тако да и Америка има у њему вере. Ми смо стога, од свег срца поздравили и прихватили предлоге председника Хардинга за мир у Падифику и ва, опште разоружаљње, јер смо у њима познали исти дух који је дао Америци, за неко време, под председником Вилаоном, духовно водство над светом. Ми желимо да исти принципи буду примењени и у Европи — не на брзу руку и бев потребних гарантија, него стално и као основа, за нов поредак у свету. Солидарност Британије и Америке у погледу разоружања, реконструкције, па и коначног измирења, то је, по мом мишљењу, главни фактор у данашњој светској политици, и он ће поуздано снажно утицати, на крају крајева, и на, решење проблема као што су интернацијонални кредит и валута. Стварање Слободне Ирске Државе било је потребно несамо из обзира према унутрашњој, већ и према спољној политици, — оно је стварна гарантија Америци, да смо спремни да извадимо балван из свога рођеног ока, након вековног експериментисања да то учинимо са трном из ока свога ближњега. Јасно је, да Америка неће опростити дугове својим европским дужницима, само ради тога да би ови имали више новаца да троше око наоружања. И јасно је да би Британија, и крај своје властите големе војске незапослених, радо уступила, опустошеној Француској чак и свој праведни део репарацијоног новца, ако би Француска пристала на разоружање и на штедњу, — али нико не може тражити од ње, да се одрекне свога, у корист Француске ако ова поштопото хоће да има сасвим непотребну флоту подморница. И јасно је, напокон, да од начина и обима у којем се-врше оружања у Пољској, или Југославији, или Румунији, непосредно зависи какво ће држање заузети британски и амерички банкари у погледу кредита, који би те земље хтеле да добију.

Оптимисти су расправљали унедоглед о »рату који би учинио крај рату«. Песимисти су неуморни у доказивању, да су победиоци они који су изгубили рат, јер су упили у себе онај пруски материјализам који су пошли да униште. Просечни човек који мисли, у Британији и Америци, одбија оно што је претерано у погледима и једних и других, али је уверен да би све ратовање било узалудно ако се не може завести ново интернацијонално мерило и образовати нов политички менталитет.

Ово су моменти који, по мом мишљењу, опредељују данас британско јавно мњење у његовим погледима и у његову суду о ново створеним државама Средње Европе. Зато што је Пољска, како је изгледало, нагињала милитаристичким идејама, и почела да води политику империјалистичке експанзије на рачун и Украјинаца, и Литванаца, и Белоруса, и Немаца, долазила је Британија, на. челу са Лојдом Џорџем који ју је заступао, често у опреку с пољским захтевима за последње две године; тек откако су Корфантијеви и Зелинговскога »Данунцијадовићи« престали деловати, и откако се

206