Nova Evropa

· I najzad nam ostaje Laurenc (D. H, Lawrence}, pisac stihova, proze, drama,.i eseja. Untermajer kaže za njega, da on danas nije više imađist, no militarist, Ali nas se ovde ne tiču njegove literarne transformacije, već ono što je njegova prava lirska vrednost,

· Njegov interes leži u večnom problemu života i smrti, etike i рјон -озебапја ! saznanja, On je od onih pisaca koji imaju sadržine, i koji navek teže da je iskažu punim i oblim izrazom, |

U jadu i stida. Gledam kako базпе зипбеу“ zrak na zalasku,

I želeo bih kad bih mošđao takodje i ja da odem Kroz crvena vrafa iza tamno-purpurnog pruda.

Želeo bih kada bih mogao da odem

Kroz ta crvena vrata, 6de bih mogao da svučem Svoj stid kao cipele u tremu,

Moj bol kao odelo, EE. e

I da озфаушп svoje meso da leži odbačeno,

Kao priljag nekogš nestaloš putnika | Koji je otišao ko zna kud.

Tada bih se okrenuo, : _ I podledavši na svoje odbačeno telo gde leži kao starudija, Nasmejao bih se veselo. ; |

I. M. Petrovic. Knjige i listovi, Mihajlo Miron, · »Zaratustrin rat«, Izdanje piščevo. Sarajevo, 1921.

Da li je ovaj minuli golemi rat bio uistinu rat Ničeova Zaratustre, to je veliko pitanje. Postalo je bar pitanjem, jer je bilo vjerovanjem mnogih i mnogih, S kojim pravom, i da li s opravdanjem uopće, to je drugo pitanje. Kažu da su Ničea mnogo čitali po njemačkim streljačkim rovovima. Možebiti, Tek ovdje nam evo i jedan naš pjesnik donosi cijeli jedan ratom prekaljeni i prepaćeni svijet pod jednim imenom: »Rat Zaratustrin«, Pjesnik, profesor, bio je medju onima koji su ponijeli krst nacije u onu kobnu jesen 1914. Mnoge od pjesama u ovoj zbirci jake su po svojoj istinitosti i doživljenosti, a nisu bez interesa ni po svojoj nepretencijoznosti. Pored mnoštva artističkog pjevanja, i nadutog lomota riječi bez ikakove doživljajne nutrine — u velikom dijelu naše starije i najnovije poezije — ove su pjesme, bez poze i takozvane »pjesničke laži«, lirski intimne, i uza svu etičko-Hlozoisku pozadinu više lirske nego refleksivne., i 5

Ovoliko se, držimo, može mirne duše reći o ovoj knjižici,

VI: DD.

224