Nova Evropa

тичке главе целе земље налазе у овоме часу сасвим изван званичне политике: људи чије демократско држање у прошлости изазива, свачије поштовање уступили су место страначким кортешима, а, млађе поколење — (ја смело тврдим, да нема земље у Европи у којој би млађи нараштаји били тако даровити, пуни идеја и енергије нако то додуше често није још сасвим видљиво) — није уопште репрезентовано у политици. Стари су старији него што су икад били: Југославија, вапије ва, новом крви и младим главама, на, челу јавнога, "рада. — Утисак који се добија. постаје још мучнијим услед бедне и погрешне тактике које се држи опозиција. Незадовољеници у датребу и Љубљани, седећи на, свој смешан и смушен начин у запећку, надурени, просто су ишли на руку својим политичким противницима и продужили ситуацију на, коју се сами жале. Радић није учинио Хрватској никакову услугу својим уздржавањем, али јој још више шкоди понављајући стално своје овештале уставне теорије и из темеља, погрешне историјске аналогије. Тешимо се надом, да ће се здрави разум хрватскога; сељака пре или после отети и показати, баш као што Ирци сада, стресају са, себе и одбацују замамљиве фразе и доктринарно цепидлачење онога полушпанског пустолова Де Валере. Што Хрвати нису репрезентовани данас како треба у влади и јавним пословима, главну кривицу носе, то се мора рећи, они сами и њихова, лоша тактика.

У извесном смислу било би доиста, потпуно тачно: да се ништа наб на Западу не тиче, да ли је у Југославији власт у рукама, радикала или демократа, или у хегелијанском измирењу супротности, као што је сад случај са њиховом алијанцијом; и исто тако, ако ћемо бити доследни, не тиче нас се ни да ли су тамо на влади републиканци (маколико да смо тврдо уверени, да, је за Југославију кориснији монархистички принцип), или чак и комунисти (иако су наше замерке комунистичким начелима, пооштрене услед брвине и вештине којима, оперишу комунисте одричући се својих начела кадтод се ради о одржању на власти). Али онде где никако не можемо да откријемо принципе који воде, не остаје нам друго до да се вратимо испитивању личности, и баш у том погледу наше неповерење постаје све веће. Сасвим је немогућно за ма, кога, који је пратио иза, кулиса. Југословенски Одбор, Крфску Декларацију, савезничку пропаганду противу Аустроугарске, женевске преговоре, и Конферен- | пију Мира у Паризу, да задржи и труни поверења. у Г. Пашића. Ва широку публику он је можда декоративна, личност, са. дугом седом | брадом; агти за. све оне који су посвећени у ствар, он је представник | оних. метода, заобилазних интрига, измицања, и кривог обећаваља, | који су речи »Балкан«, у политичком смислу, дали тако непри- | jaran нагласак. Његово учешће у солунском процесу, његова, по- | корност царистичком режиму док је овога било, његово неприја- + тељско држање (утолико опасније уколико скривеније) наспрам југословенске мисли, његово поступање према својим властитим посланицима у Лондону и Вашингтону за. време рата, — све те, и многе друге, ствари неће тако брзо бити заборављене, Но нада, све,

209