Nova Evropa, Apr 01, 1922, page 12

Velika živost bila je dohvatila celo rusko društvo, Podvlačim, još jedared, reč slavjanofilstvo, Ne »panslavizam«, kako su, na svoj način, prevodili tu reč Nemci; ne divlja zanesenost da se ovlada Carigradom, kao što dokazuju nemački istorici, nije to bilo ono što je oduševljavalo rusko društvo u momentu kada je Srbiji ukazana pomoć dovela do rusko-turskog rata, i kada je naša vojska ušla u Rumuniju, da bi prešla prvo Dunav, a zatim balkanske planine, Osećanja tadašnjeg vodećeg ruskog društva lepo su iznesena u pričama Garšina, -

Živo, odredjeno, i unutrašnjim pronicavanjem osećalo se da će Aleksandar II postati Car-Oslobodilac; i nesamo zato 510 је baš lično radio na oslobodjenju seljaka ispod »kreposnoga prava«, nego i zato što će pobeda njegove vojske osloboditi Balkan, izvojštiti potpunu nezavisnost Srbiji i Rumuniji, dotle vasalima Turske, i dati nezavisan, i nov politički život dotle mrtvoj Bugarskoj, Niko se nije toliko uzbudjivao oko dogadjaja tih godima koliko Destojevski, i ništa nije taj »surovi talenat«, kako se tada gčovorilo, učinilo toliko popularnim koliko njegovo зЈаујапо ефуо, пјебоха ега да је Киsiji u slovenstvu dosudjena naročita, tvoračka uloga.

Jer, vojska koja.je pobedonosno prelazila Balkan, bila je savršeno nova ruska vojska, obnovljena liberalnim reformama Miljutina. Vodili su tu vojsku oficiri vaspitani u vojnim gimnazijama, a ne u korpusima; a vojnik je bio шођштоуап Као gradjanin, na osnovi sveopšte vojne obveze, a ne kao uhvaćeni rekrut, ponekad prodan od vlastelina, koji je posle, s pomoću dželatske discipline, pretvaran u frontaša. Pobedila je liberalna Rusija, liberalna Rusija je stisla pod zidine Carigrada, i liberalna Rusija je ofklonila sramne posledice mira, potpisanog od Nikolaja 1, po kome Rusija nije imala prava držati flotu na Crnom Moru.

Pobedila je liberalna Rusija, i izmedju ona dva večito zavadjena logora, izmedju zapadnjaka i slavjanofila, ostala je još samo jedna nesuglasica, kobno, i do današnjeg dana još nerešeno pitanje o pravu ruskog naroda, »narodopravstvu«, kako se tada 60vorilo, koje je ustav vezivalo za oslobodjenje seljaka. Slavjanožili a s njima je sa celom dušom bio i Dostojevski — pisali su, ukoliko je dozvoljavala cenzura, o nekom Zemaljskom Saboru {»Zemskoj Sobor«), simvolu sjedinjenja cara sa narodom, o nekoj novoj, idealnoj formi uprave, koja bi bila slobodna od svih nedostataka zapadnog parlamentarizma, 1 kroz sve to — zapamfimo, jer ćemo se Još vraбан па taj fakt — provlačio se politički m a ksimalizam, vera u viši poziv Rusije, u najviše, najsavršenije forme koje će stvoriti ruska država, forme nepoznate gnjilom Zapadu, toj u neizlečivu zlu ogrezloj Evropi, Zapadnjaci su bili hladniji, jednostavniji, i govorili su o banalnom, običnom i ispitanom, o ustavu po zapadnoj mustri,

Takav ustav je dao Aleksandar II Bugarskoj. A Rusiji? Aleksandrova vlada je sumnjivo gledala čak i na fantaste i prestolu odane slavjanofile. Organi njihovi neprestano su ukidani; krici Ivana Alkso-

300