Nova Evropa

Скупштини, 1. фебруара ове године, па, је истакао класичну чињеницу, како ниједан чиновник Министарства Иностраниг дела није на својем месту: тако је например — рекао је — посланик у Вашингттону у репарацијоној комисији у Паризу, а посланик који је пензијонисан је још увек отправник послова, у Вашингтону; посланик у Цариграду је отправник послова у Варшави; посланик на, расположењу је отправник послова у Риму; директор административног одељења у Београду је отправник послова у Берлину; дипломатски агенат у Каиру је генерални конзул у Буенос Ајрес; посланик Холандије налази се у Петрограду, ит. д. ит. д. Откако је овај говор ивречен, изашли су нови укази којим се опет постављају посланици и чиновници посланства и конзулата на, места на која међе отићи; све је то само на папиру, а премештаје и рокирање врше Господин Министар и његови начелници по својој вољи и своме личном расположењу, без икаквих обзира на праве потребе службе Тако се могло десити, например, да од пет секретара лондонског посланства; у најкритичније време рата ниједан није знао енглески, или, да је свештеник Војислав Јањић фигурирао на платноме списку као војни аташе у Риму, а био додељен на службу ментора сина. T. Пашића у Паризу и по француским бањама; или, да се сада по Америци, где има наших југословенских колонија, постављају за конзуле ноторни »аустријаци« и други сумњиви типови. Г. Пашић. је начинио систем, да положајима на страни и одашиљањем да делегате награђује покорност према, својој личности и добро партајско држање старијих и млађих својих штићеника, уколико је остајало места иза његових рођака и кумова који су имали првенство на висока, државна, ухљебија, — тако да историја наших посланстава, и конзулата ва последњих година, са свим догађајима који су сеу њима одигравали, пре личи на скандаловну кронику него на друго што. Али, напокон, и Г. Нинчић, и Г. Спалајковић, и сви остали који амо спадају и долазе за њима, све су то само појединци, који ће проћи ; али шта ће даље бити, ко ће после доћи, — јели се ико постарао да се ишта, учини ва организацију и васпитање подмлатка наше спољне службе % Ту је тежиште проблема, и ту је главна. кривица оних који су на власти, за коју се имају позвати на одговорност пред народом. Злоупотребе и катастрофална именовања, и 065 надежни изгледи у скору будућност, нагонили су неке странке и неке народне посланике да. се заложе за једну комисију за спољне послове ; али они нису имали доста смелости, ни доста, морала, да истрају у своме тражењу контроле над нашом спољном службом, те да остваре бр Тај минимум по овом за нашу државу животном питању» А: нема 'благороднијег задатка за демократскеи »државотворне« елементе; нити популарније платформе за озбиљну народну странку, него да од овбг питања направе »питање«, па ако мора бити и падну насњему. ::

Једна од првих и-главних тачака на програму с којим ћемо ући у политичку борбу, биће: реформа и реорганизација из темеља на-

пјте бпољне службе, и немилосрдно уклањање свега што томе стоји на, путу. j Je

6'