Nova Evropa

Ekonomsli pregled.

После анкете у Прагу.

У броју „Нове Европе", посвећену Загребачком Збору (од !. јуна т, г,), трговински референт чешкословачког конзулата у Загребу спомиње, у своме чланку о велесајмовима у Чешкословачкој, и анкету која је одржана у Прагу, приликом последњег велесајма, са сврхом зближења обеју држава, Југославије и Чешкословачке. Можда ће читаоце „Нове Европе" интересовати, да чују коју више о тој анкети, од једног учесника,

Наде које су Чеси и које смо ми полагали у ову анкету, приређену од управе Великог Сајма Узорака у Прагу, споразумно са. нашим дипломатским и конзуларним представништвима, биле су разнолике: док су Чеси имали у виду, пре свега, развитак својих пословних одношаја са Југославијом у будуће, дотле смо ми, углавном, помишљали на ликвидацију старих дугова, Осим тога, поједине наше коморе обратиле су се биле, или посредно или непосредно, већ раније индустријским круговима у Чешкословачкој са предлозима о начину плаћања тих дугова; али су ови предлози остали без одговора, Наши су привредни кругови дакле већ из тога разлога с мало неповерења гледали на ову анкету. То је било и главним разлогом, да је анкета у Прагу наишла на веће интересовање и на бољу припрему код Чеха него код нас, Та припрема са чешке стране показала се одмах у богато приређеном програму, који је почео са свечаним отварањем анкете у већници Општинског Дома, те којом су приликом читани разни реферати о трговачкој политици, О извозу и увозу обеју земаља, а продужио се са већањима по разним секцијама, и завршио свечаним банкетом у Прашком Репрезентацијоном Дому, док се наша неспрема огледала у одвећ незнатном броју наших делегата, који су због тога морали учествовати и у оним секцијама за које нису били спремни или „надлежни“.

Главни део чешке производње је, као што је познато, индустрија; привредни живот у Чешкој креће се углавном око индустријске производње, те кад је она у кризи онда се то огледа и на целом привредном животу. Да би садашњу оваку кризу ублажила, Чешкословачка ради исто оно што су радиле и Велика Британија и Америка: она тражи што више прође својим индустријским артиклима у иноземству, и поименце код насу Југославији. Како су, међутим, наши трговци стајали на становиштву, да без ликвидирања старих дугова неће да улазе у нове послове, то се ово питање наших плаћања истицало у почетку свих преговора. Наши су трговци, директно или преко комора, предлагали формулу по којој би се стара плаћања вршила било по једном утаначеном курсу чешке круне било по ценама у динарима, ит, дла Чеси су били против општег а за индивидуално третирање дугова, јер су

158 )