Nova Evropa
a mi ćemo je uzalud tražiti, onakvu kakva treba da bude, čak iu najudaljenijim našim krajevima, Možda ćemo što i naći od nje, ali to neće više biti čista i sveža narodna muzika, sa. starim· osobinama i Lkarakternim znacima, već mešavina kakva se već odavna vidi na narodnom odelu, u kući i u životu po mnogim našim krajevima, Ono što tada budemo konstatovali na našoj narodnoj muzici, zacelo neće biti utešna reč o njoj,
Toliko o narodnoj muzici kao dradivu za njeno naučno upoznavanje, Ali narodna muzika ima za nas i drugi značaj, Ona je, kao i naš jezik, naše narodno obeležje, I kao što smo, hoteći da čuvamo svoje jezičko obeležje, iz elemenata svoga narodnoga jezika stvorili svoj književni jezik, kojim izražavamo najvišu poeziju i najrečitiju prozu, tako je, mislim, potrebno da iz elemenata narodne muzike stvorimo svoju umetničku muziku, kojom ćemo izražavati najviše umetničke muzičke osećaje, Ali, kao što nismo mogli izraditi svoj književni jezik bez poznavanja narodnog jezika, isto tako ne možemo izraditi ni svoju umetničku muziku bez poznavanja narodne muzike,
Iz ovih razloga mi moramo otpočeti stalno, sistematski, i kritično, skupljanje narodnih melodija, po oblastima, onako kao što Srpska Kraljevska Akademija čini sa proučavanjem naselja, običaja, i druge narodne kulture; tako da se svaka naša oblast vidi i sa muzičke strane, Ko bi i.kako ovo patronirao, ko bi dao mogućnosti za. sve ovo? Na ovo pitanje ne znam odgovora, i voleo bih ga čuti od dragih, Možda bi naše akademije mogle što učiniti u ovom pogledu. Možda bi one mogle slati stručne ljude u pojedine krajeve naše zemlje, radi beleženja narodnih melodija, pa ih posle štampati u specijalnim serijama efnograiskih zbornika. Možda bi mogao i ko drugi, ja ne znam, i za to ostavljam tu stvar drugima... |
Vlad. R. Gjorgjević,
( ЛАЛАЋ ху
(Организација наше мелографије.
До данас имамо ми Југословени лијеп број глазбеника, који су биљежили пучке попијевке по разним крајевима наше домовине, паче и изван ње (Кухач). Резултати њихова, рада познати су јавности само дјеломично, јер су наши глазбеници добрим дијелом били приморани да на властити трошак штампају своја дјела, пак су слиједом тога, штампали тек најмањи дио плодова својега рада. Ова, иницијатива око окупљања, наших народних мелодија долазила, је од стране приватника, и што на, томе пољу имамо учињена ваља да захвалимо само тим приватницима.
Посао није био ни тако тежак, док су биле нормалне прилике. Налпосе је штампање једне књиге тражило прије размјерно много мање жртава него данас. Ја сам, напримјер, издао године 1916 први свезак »Хрватских Пучких Попијевака из Међимурја«, и платио накладу од 1500 примјерака, свотом од 1000 К. Један примјерак стајао ме је дакле око 67 филира, те са поштарином и паковањем још увијек испод 1 К, тако да сам по комаду могао имати добитка на 2 К, т. ј. »лихварски« добитак од 200%.
81