Nova Evropa

4

по 1, 2, 8, па чак и 4 пута. Тај нас успех нарочито весели. Јер док други изложени артикли, углавном, служе директном конзуму, машинв су тек продукцијоно средство за стварање даљних продуката. – Конзумни артикли, поименце животне намирнице, нису толико подложне утицају коњунктуре колико продукти машинске индустрије. Чим у једној држави наступи кака економска криза, први се симптоми јављају управо код машинске индустрије, а ту су и последице најтеже. Ако је конзум машина знатан, и не јењава, знак је да привреда дотичног народа. не преживљује никакову опасну кризу.

Ове је године и иноземство далеко јаче учествовало на љубљанском велесајму него ли прошле године. Ту поново замерамо што се није лу-

чила домаћа од стране продукције. Ми немамо ништа. против иноземне

индустрије, тим више што је наша, индустрија у стању да задовољи само мањи део наших потреба; али ипак, код једне овакове изложбе, имамо апсолутно права да знамо шта је наше а шта туђе. Не смемо заборавити да наши сајмови имају извесни карактер једне наше изложбе. Док фирме излажу под властитим именом, није тешко делити туђе од домаћег; али има и такових иноземних фирама које држе своје афилијације, или чак само своје продајне уреде или заступства, у нашој држави, и тако долазе i са својим продуктима међу домаће продуценте нако ови немају ништа заједничкога, са нашом продукцијом.

Какав год био успех овогодишњег сајма у ЈЉубљани, ми смо, искрено говорећи, песимисте у погледу даљњег успевања наших сајмова, без обзира да ли се они одржавају у Љубљани, Загребу, или на каквом трећем месту. Сајмови су имали свој велики »гајзоп 4'еће« одмах након рата, док су привредне везе биле прекинуте и кад је тек требало успостављати нове. Нарочито је то вредело и 82, нас, који смо имали да из разних привредних подручја, која у историји нису никад била повезана,

заједно, створимо једно ново јединствено привредно подручје. Док су · Политичке и културне везе равних делова, нашега народа "увек биле

знатне, економске везе све до уједињења, нису биле скоро никакве, Данас смо већ и на том пољу пошли унапред. Лањски велесајам у ЈБубљани H овогодишњи у Загребу повезали су чврсто целокупну нашу привреду. Данас сваки наш трговац већ тачно зна шта се све код нас продуцира, и шта се и где се шта може да добави, Промет постаје нормалнији, тако да је директан саобраћај могућ и без особног контакта. Данас имамо већ и читаву плејаду трговачких путника, који обилазе трговце дужом деле земље, тако да је привреднику и у том погледу сувишно да он сам тражи продуцента или велетрговца. Престало је ратно доба када је трговац морао да тражи робу, данас у већини случајева роба тражи њега.

Многи велики сајмови у свету, ускрсли после рата, или тада тек основани, преживљују тешку кризу, и показују све слабије успехе. Како ми марширамо увек за неколико корака иза других, такова криза наступиће за 3—4 године и код наших сајмова. Ваљда још и раније.

Велики сајмови моћи ће једино тако да се уздрже, ако се претворе у неку врсту изложаба; само што ће онда размаци одржавања морати бити знатно дужи, иди ће се опет претворити у нека забавишта и пучке

свечаности. Иво Белин.

120.