Nova Evropa

Козака, Козака Кубанских, и Козака с Терека; професијонална удружења лекара, агронома, јуриста, инжињера, кооператора, итакодаље.

Руска уметност је представљена изобиљно и многострано. Читаоцима »Нове Европе« излишно је о томе нарочито говорити, јер баш та ревија: посвећује руској уметности много симпатичне пажње. Као емигранти живе ван Русије генијални руски композитор Рахмањинов, диригент Кусевицки; књижевници: Мерешковеки, Буњин, А. Бјели, Куприн, Чириков, Сургучов, Зинаида Гипиус; уметници: Рјепин, Биљибин; чланови руске опере: Кузњецова, Иванцов, и читав ред других. Како у Европи (Праг, Париз), тако и у Америци, постоје самостална руска позоришта, а многобројни руски артисти иступају по позорницама целога света.

Ван Русије су, даље, делом обновљена, а делом ново покренута разна. перијодична издања: неколико десетина новина, месечне литерарне ревије »Руска Мисао« (у Прагу), »Савремене дабелешке« (у Tlaризу), »Ополохи« (у Берлину), прекрасна уметничка DeBHja »JER a Dптица«, и друго. Широко се развила и специјална журналистика, економека, техничка, медицинска, и друга; постоји неколико органа посвећених специјално руској библиографији, међу којима »Нова Руска Ењига« добро неспуњава задатак обавештавања Русије о. књигама које: се појавиле, или се још јављају, иза руских граница, а и обратно. Руске. издавачке радње у емиграцији броје се на неколико десетина, и ту су, #5међу осталог, поново угледали света сви руски класици.

Није замрла, преко граница ни руска политичка мисао. Емиградија истиче све нијансе политичких убеђења, почевши од реакцијонарних и конзервативних, а свршујући са радикално демократским и социјалистичким. Лишени могућности да раде у Русији, у иностранству живе и вође евих руских странака, — народне слободе: Миљуков, Петрункјевич, Аестров, Родичев; народно-еоцијалистичке: ветеран револуцијоног покрета Чајковски: социјалистичко-револуцијонарне: Чернов, Авксентјејев, Зензинов, Русанов; социјално-демократске мењшевичке: Мартов, Дан, Абрамович; остављамо по страни представнике умеренијих и конзервативнијих монархистичних струја. Постоје неколико политичких уједињења: Руски Надијонални Комитет, Комисија Чланова Конетитуцијоног Собрања, Руски Џарламентарни Комитет, и други. Савези руских земских им градских (муниципалних) функцијонара воде, углавном, послове старања о емигрантима.

"На тај начин, руска емиградија представља врсту руског микрокозма, и рефлектује сву разноврсност руског живота; тај се живот није дао ухватити у петље совјетског строја, који је, недавно, врло погођено окарактерисао Кауцки, назвавши га државним ропством.

ж

(ве ове податке, дакако, не наводимо ради тога да бисмо, на основу њих, запевали химну руској емиграцији. Далеко од тога. Посматрајући живот руске емиграције, свесни смо свију слабих страна и свију узајамних распра; као и тога, да емигрантска средина не оскудева ни у људма палим, деклавованим, који нису били кадри издржати свој део искушења. Али, по речма руског песника; »ништа се бадава не постизава, судба, тражи жртве искупљења«. С друге стране, опет, јасно нам је, да сам факат масе руске емиградије представља појаву особитог рода, и заслужује па-

242