Nova Evropa

ставом — нз Ливепула, Марсеља, Хамбурга —, те јахта нз далеке Америке, где обилазе наше обале и диве се природним. лепотама: наше земље. Али најбројнији су били гости из унутрашњости саме бивше монархије: градови Беч, Градац, Брно, Лавов, и Праг, имали су у ту сврху посебне агенције, да на помолу пролетне сезоне сакупљају излетнике који би преко Трета, нарочитим удобним Лојдовим паробродима, посетили Истру и Далмацију, до Котора. Такова путовања бечка је влада издашно потпомагала, под чедном ставком »гит Ебгдетипб Чез Егетдепуеткећга«, али такови на. око туристички излети имали су н своју јако видљиву политичку тенденцију — »Drang nach ЗЧдеп«. То су добро осетили Мађари, па су на устук Бечу засновали у Пешти — дакако уз јаку потпору владе — своје друштво, које ће преко Реке водити исту политику на Јадрану у корист њихове »државне идеје«;: друштво »Џпбато-Сгоаја« добијало је јаких потпора, да гради брзе салонске пароброде (» а 64616« — »Вишеградс), који ће се такмити са Лојдовим »Барон Гаучом« и »Принцом Хоенлое«. Из те вреве путника, који би нас од почетка марта до конца октобра. редовито посећивали, чула се је само немачка и маџарска реч, а то је и било оно што су желели тадашњи властодршци. Наши су хотели унстину правили добре послове; али су наши људи проматрајући ствар са народног гледишта, зловољно гледали то кретање, осећајући неки страх: »Титео Раnaos et dona јегепјевс....

»Време гради по Котарим куле, време гради време равграђујес = пева наша народна песма; све што је њихово време кроз два прошла деценија. (1894—1914) саградило, надошло је године 1918 паше време, које је све те куле развалило. После четирн поратне године, наша је приморска обала у својој слободној домовини оживела, гостима, али ти гости не долазе више под заставом каквога »Дранга« већ под братском словенском лозинком »Свој к своме«. Кров пролетну н летну сезону ове године нзменило се је на југословенској обали до 25.000 браће Чеха, који су својим живахним темпераментом, раздрагани на нашем топлом сунцу и сињему мору, подали овој обали изглед весеља и новог живота. Њихова словенска. беседа. заменила, је туђинску немачку и мађарску. Та нас је појава увелике обрадовала. ;

Вара се ко мисли, да су Чеси дошли ове године на нашу обалу некључиво ради јефтиноће живљења с обзиром на висину њихове валуте. Верујемо, да је н то нешто допринело толиком броју долазника; али друга је чињеница посреди, да су Чеси још н пре рата бацили свој поглед на нашу обалу, када нико није ни сањао о тој валути. Пред какових 20 година, управ у доба аустријске ни мађарске пропаганде на Јадрану, они су куповали земљишта, и зграде на Рабу и у околици Задра; настојањем уредника »Народне Политике« (Села ећ), засновали су они велико купалиште у Башкој; подузетним духом њихових људи подигли панзијонате у Сплиту (Шилер), у Каштелима (Др. Шулвај), а у Сребрноме код Дубровника утемељили су акцијоно друштво за лечилишта и купалишта. Јуди увиђавни у послу, знали су опн већ онда уочити важност наше обале, а уверени смо, да су их к тому циљу водиле и племените народне намере, како ће се супротставити продирању туђинског духа ив Беча и Пеште на наше словенско земљиште. Тиме су браћа Чесн и себи н пама неказали велику Услугу у народном погледу.

288