Nova Evropa

Покрајинске власти у Хрватској и Олавонији, например, задраниле су отварање, на. својој територији, подружница оних радничких професијоналних савеза којима је централа у Београду, или у некој другој области, а који су у саставу Међусавезног Синдикалног Одбора, који је централа независних синдиката, са мотивацијом: да су то у ствари комунистичке организације, које не дају гаранције да ће се у свом раду држати закона. Ha основу Закона о заштити државе, радничке организације жалиле су се па такво незаконито решење суду. али је суд донсо одлуку, да он није компетентан, јер забрањена организација још не постоји, а он је компетентан да разгледа жалбе само оних организација које су TO. G IO a TG. шта. M NO LG полицијска власт забранила! — На нети начин забрањене су све независне радничке организације у Босни и Херцеговини, мада су оне израдиле нова правила, мада су пристале на потнуно незаконити захтев власти да се организују на покрајинској основи дез везе са. истим организацијама у осталим областима. земље. Решење сарајевске полицијске дирекције, о забрани оснивања независних синдиката, кажо: »Организовање и рад ових организација не може се дозволити, будући да је: јасно, да би оне у свој рад увукле партијску комунистичку тенденцију, која би у области илегалнога рада ишла нато, да у овим синдикалним организац:јама уведу формирање бившег комунистичког партиј|скот апарата, који би служио као инструменат за пропаганду у маси народа, што је Законом о заштити државе забрањено (чл. 1., 2. тога закона)«. Дакле, забрањује се оснивање независних синдиката зато што

је полицији јасно да би оне учиниле нешто што би ишло нато н T. 3,

што би опет служило нечему што је законом забрањено! — На основу оваквих произвољних претпоставака, да ће се једно удружење које се тек оснива у евоме будућом раду огрешити о један закокн, забрањује се и самб. оснивање радничких економских организација, нако је ово иначе уставом »зајемчено«. Но да жалба радничких организација пе би ишла суду, ради сваке сигурности, — и мада се оснивање организација забрањује. из бојавни да ће се огрешити о Закон о заштити државе, — "вабрана се не врши на основу тога закона, него на основу закона о друштвима за Босну и Херцеговину, по коме жалба иде преко оне власти која је удружење и забранила, т. ј Министарству Унутрашњих Дела, које у таквим случајевима уошште пе доноси никаква решења, а без решења нема" ни жалбе вишим инетанцијама! Наше очинске и добродушне власти, дакле, не допуштају да радничке организације падну у нескушење да се огреше о Закон о заштити државе, — оне унапред епрочавају сваку могућност да се о њега огреше .... То решење сарајевекс нолицијске дирекције, које најбоље илуструје еву илузорност закона, садржи још један моменат, који би био комичан да у себи не крије можда најболнију страну трагедије југословенског пролетаријата. Решење се завршава овим ставом: »Тврдња. у молби: јер се и одвише. мизерни сопијалии

положај. радника ове: струке — услед структуре данашњег друштва пе може. побољшати без једне струковне организације" — није тачна, јер

су у Главном Радничком Савезу афилнране све струковне организације. ради чега није потребно стварати нове струковне организације и цепалти

308