Nova Evropa

једну институцију која је задњих дана постала управо смешна. Док је на нашој бурзи долар непрекидно нотирао 75 динара, ван бурзе долар се био попео већ на 95 динара! Место да, је бурза, остала, оно што мора, да буде, привредни центар за читаву државу, терало се привреднике да, своја, пословања, обављају ван бурзе, путем разноврсних признатих и непризнатих посредника. Којим се је правом могло тражити од једног исељеника, например, да своје доларе продаје каквој овлаштеној банци по 60 динара, кад је он за тај исти долар приватно могао да, добије до 80 и више долараз Резултат оваке политике био је, да се задњих дана клиринга на бурзи тражило страних девиза за пар стотина милијона динара док понуда није износила више од пар милијона. Клиринг има смисла само онда. ако за њим стоји установа која је у стању да покрије сав мањак, или да преузме сав вишак, наравно уз курсеве који одговарају реалном стању ствари; иначе постаје смешан.

Као једину утешљиву појаву у државној привреди прошле године бележимо напредак код државних финансија. Додуше потпуна равнотегка. у државном прорачуну није још постигнута; али дефицит не износи више ни издалека онолико колико је износио ранијих година. У читавој години 1922, државни дуг код Народне Банке није се повисио са више него за неких 200 милијона динара. Нешто већа штедња, и нешто боља организација при прикупљању већ постојећих пореза, и равнотежа би била сасвим успостављена. То се може десити утолико пре у текућој години, ако се успе да се доврши реформа закона о непосредној порези.

У нашем данашњем приказу ми нарочито истичемо валутно-финансијалну страну наше привредне политике. Али ми држимо да моментано тежиште целокупне наше привреде лежи управо у валутарној ситуацији. Jone ли се, теком ове године, било на којој бази стабилизирати динар, па ма и на најнижем од свих досадашњих курзева, добићемо тиме предувете за коначно решавање већине наших других актуелних привредних проблема.

Иво Белин.

Социјални преглед.

Питање радничких насеља.

-4. просинца, 1922 одржао је у Загребу Др. М. Ерме ресе, предстојник »насеобинског уреда« (»5ефћипбвати«) града Беча, на позив удружења југословенских инжињера. и архитеката, једно врло занимљиво и инструктивно предавање: 0 питању подизања малих станова с вртовима за раднике и друге намјештенике, у вези с покретом за организацију и изградњу читавих насеобина малих људи крај већих индустријских и уопће привредних центара. Предавач је понајприје изнио хисторијат цијелог покрета, (» Блед шпвеђемебитб«), који је настао у Шнглеској, у другој половици 19. вијека, као природна реакција на страшну станбену невољу у коју је услијед брзе индустријализације запао највећи дио радништва у Лондону

58