Nova Evropa

преко Атлантика, изгубићемо на правди Бога, без борбе и без протеста! За, доказ како американизадија успева у нашем свету, и као резултат американизације, наводе они факал, да се наш свет У последње време готово сасвим престао враћати у стари крај.

Тачно је, да се наш свет у последње време не враћа; али није тачно, да је то резултат американизације. Узрок невраћању је, у првом реду, сиромаштво. Досељеник је за време Рата. силно зарађивао; али је и трошио, и често улудо. Ићи у свиленој кошуљи и аутомобилом на, посао, није било реткост. Личанин, кад би примио плату, седао је за коцку; Лала, на, залрепашћење својих суседа, Англосаксонаца, навукао би црне папуче, нахерио шеширић, тамбурашима, накитио шешире и тамбуре доларима, па излазио на улицу, и тако шетао горе доле својим сокажом играјући и поцикујући, док би чутура ишла од уста до уста. — Закон о порезу на, доходак грдно је погодио досељеника. Досељеник је имао да плати 8% (Американац само 4%) од свог дохотка; но, што је најгоре, плаћало се је и неколико година унатраг, чак и за предратне године! То је многима однело сву приштедњу, а, ко није имао приштедње, морао је радити по више месеца, бадава, јер му је послодавац сву плату одузимао за, наплату пореза. — Велик део досељеника мењао је доларе у круне, које су биле јефтине, у нади да ће после рата добити предратну вредност; али пропале круне, пропала и приштедња. — Поратна дуготрајна, незапосленост, па штрајкови, осиромашили су и онога који је био најштедљивији. Мањина, је живела, од приштедње, док је већина западала у дуг, исто као и њихове породице у домовини. У другој половини прошле године почело се опет радити, и данас свако има посла, али док досељеник не врати дугове и нешто не заштеди неће се враћати кући.

Други је узрок невраћању: страх од рата. Алармантне новинске вести о европским заплетајима, окршаји дуж западне руске границе, рурска репарација, македонско коло, мосулско уље — држе исељеника преко мора. > И оптимисте и песимисте, према овоме што смо рекли, гледају на американизацију, као што је природно, о крајних тачака, Тачније гледа на ствар Американац Бирштат, кад вели“): »Прва генерација; У овој земљи може се у погледу американизације поделити на, два разреда: у први разред спадају појединци с извесним школовањем и познавањем појединих заната. Ови се лако асимилирају и труде се да науче језик и усишу прави дух Америке. Старији свет, дакако, што је и природно, теже се прилагођује. У други разред иду људи с малом или никаквом изобразбом, —" То су прости радници, по малим рударским задругама и великим центрима фабрика жељеза, те их има У великом броју. Они се обично држе одвојено од америчког живота, јер, незнајући читати ни писати на. свом језику, наравно, утолико им је теже научити читати и писати на. нашем језику. Поред тога, они имају слабо и приликв да уче, јер у највише случајева, не добијају ни потицаја, нато. Но зато се друга генерација асимилира, брзо, а. драгоцену услугу у томе чине југословенске парохијалне школе, које сву подуку дају на енглеском језику, док се матерински језик учи само као предмет. Може се, стога, узети као правило, да је прва генерација,

) Е, Н, Влетајад:: »Aspecits of Americanizationc (стр. 58).

517