Nova Evropa

Рибар се отисне од обале и остаје на Тихом Океану по неколико месеци, до траје сезона хватања врсте рибе на коју је пошао; а кад сезона, престане, он се враћа, на. копно, но опет ускоро полази да хвата другу врсту рибе, чија сезона, почиње, и тако наизменце, те највише времена проводи на пучини. Досељеник ради, зарађује, сит је, — недостаје му само жена. Осећај сексуалне потребе, поред осећаја глади, као што је познато, најачи је покретач човеков. Наш досељеник не долази до жене, а кад неки и дође тај бива опљачкан, или, у најмању руку, скупо плаћа. Ради тога, он неуморно ради, само да што пре и што више заради новаца, (контрактни рад му је најмилији), па да се врати у стари крај к својој жени. Попречно се ожењени досељеник, кад му је жена у старом крају, три пута исељава, и враћа док неожењен радије остаје у Америци, или шаље по вереницу. Од тих вереница, међутим, бива свашта. Није типичан, али је куријозан, овај случај: писао један наш младић из Канаде својој девојци у славонско село, да дође к њему, он ће је женити, па послао и путни трошак; девојка. дошла, није му се допала, и он је — продао једном Бугарину ...

Уредба о исељавању забрањивала је издавање пасоша девојкама, за које се оправдано сумња, да ли су чисте; али је Скупштина тај пропис поништила, те га нема у закону; а избачена је ова одредба зато, што би се могла тумачити сувише широко, те спречавати исељавање и девојкама, које то не заслужују. У Правилник о извршењу Закона о исељавању та је одредба. поновно унесена, с том изменом, да исељеничке агенције пазе на такве девојке, што у ствари не значи ништа, будући да агент иде затим да прода карту а, не да, одбија путнике. Имало би ипак начина, да, се сваки поједини случај испита. Кад вереница, или жена, дође у Америку, онда је повратак исељеников у стари крај много тежи. Он постаје тромији, не грамзи за зарадом, него ради полако, с уверењем да ће још увек зарадити колико му треба, и даље се не брине. Истина, дође му жеља, за селом, пријатељима и рођацима; али то су само сентиментални моменти, а не витални покретачи. Ако и одлучи, кад је старији, де се врати, онда жена обично неће ни да чује о повратку. (У Њујорку је ономад један наш досељеник одлучио да се врати, али жена, кад је чула да у Београду нема, свака кућа централно ложење, ни сваки стан купатило, одлучно се томе успротивила.) Па и трошкови су велики, нарочито ако је већа породица.

Већ смо рекли, да насилна и директна американизација није донела, жељене плодове, па су Американци приступили индиректној одгојној американизацији. У наше новине шаљу се чланци информативни и поучни, на око индиферентни, а, садржај им је већином социјално законодаветво (хигијенско, школско, радничко, материјално, и т. д.), социјалне установе, које зу на добро радника, и слично. Оврха је тих чланака, да, досељеника одгоје у веровању, да, се америчка држава брине и штити досељенике у сваком погледу и у свакој прилици, а до њега је да се том заштитом послужи, т. ј. да се »уграђани«. — Ми смо, након уједињења, створили модерно социјално законодавство, и то треба казати исељенику на исти начин и истим путем којим то раде за своје законодавство Американци. Ово се све односи на прву генерацију, а другу генерацију можемо сачувати само тако, ако спречимо, или бар ограничимо, исељавање жена. Тиме ћемо потпуно обезбедити прву генерацију, јер мушкарац коме су жена и породица,

519