Nova Evropa

cijonirali, Ukoliko neko i podeljuje kredite, on ih daje svojim starim mušterijama, a takove mušterije ne traži tek na sajmovima,

Da zaključimo, Kako već rekosmo, držimo da će veoma skoro, već za dve-iri godine, naši velesajmovi postati možda jedna insti· tucija za održavanje raznih prigodnih zabava, ali će prestati da igraju odlučnu ulogu u našoj privredi, I to nesamo ljubljanski nego, iako možda nešto kasnije, i zagrebački velesajam, Beogradski velesajam, koji se tek priprema, te koji dolazi sa znatnim zakašnjenjem (od 4 do 5 godina), osudjen je da propadne još pre nego što se takoreći i rodio, Pogotovo ako se u medjuvremenu uspe da se postigne apsolutna stabilizacija naše valute, institucija velesajmova izgubiće, barem kod nas, svaki izgled na uspeh,

Снижење извозне царине, довршење нове опште царинске тарифе, повишење жељезничке тарифе, и особне промене у привредним ресорима наших Министарстава, догађаји су који се сами намећу да и о њима, рекнемо коју на овоме месту.

III

Реформи извозне царине овог пута морамо прво то да признамо, да, је она проведена, у право време, тојест баш под конац жетве а, пред почетак извозне кампање. А како некако у исто време пада и повишење жељезничке тарифе, привредном свету дата је, бар уколико се тиче ових питања, на време директива, тако да су с ове стране засад сигурни од сваког изненађења. Тиме су и самој извозној трговини, још пре почетка, сезоне, пружени поуздани подаци за, извршење потребних калкулација.

Као што је познато, царинске ставке за, извоз свижене су попречно 38 50%, уколико за неке артикле нису уопште укинуте. Али изгледа да ни то није задовољило интересенте, будући да се често јављају захтеви, да се извозна, царина, сасвим и безизнимно укине. Извозне су царине продуктом поратних прилика. Оне се јављају само код оних држава које су преживеле јак и нагао пад властите валуте. Како је пад вредности новца редовно ишао бржим темпом него што су расле цене, извозом разних артикала, могле су се постићи далеко боље цене него унутарњим конзумом. Делом из фискалних разлога, — да. и држава, а с помоћу ње и целокупност, ако и не директно, партиципира, на абнормалном добитку извозника, —, а делом да би се посредством извозних царина спречило изједначење туземних цена са ценама иноземства, дошла је већина држава до тога, да заведе систем извозне царине; систем који је већ давно био нестао несамо из праксв него и из учбеника, финансијалне знаности и трговинске политике. Али тек што је пад цена заустављен, или ма и успорен, цене у туземству мало по мало прилагодиле су се светским тржиштима, наравно према, паритету властите валуте. То се десило, додуше, прво код импортиране робе, али сукцесивно и код робе која се експортира. — Друга претпоставка извозне царине, да се наиме с помоћу ње спречи нивелисање домаћих цена, са ценама, иноземства, веома се брзо показала, као нводржива. Економске силе биле су и овог пута јаче од воље законодавчеве. Јер, догод се је експортом

251