Nova Evropa

да дође с њим у додир, док је у Москви он фактички био стражарски чуван, и нико није смео без одобрења власти да с њиме општи, То је вероватно зато, што он није крио свога нерасположења према бољшевичком експериментисању, и у кратком говору на свечаној седници Петроградског Савета изнео је неколико за бољшевике веома непријатних констатација, нарочито ударивши гласом нато да нема смисла рачунати са социјалном револуцијом на Западу. Осим тога, Велс, као добар посматрач, дао је сјајну слику страшне беде и нереда што их је он сам видео у Петрограду. Нема трговине, нема живота, — велики град је на умору; то је главна садржина његове тужне приче.

Он признаје, међутим, да бољшевици покушавају да нешто конструктивно раде; али не верује у њихов практични смисао, осуђује њихов занос и скученост фанатика марксизма, и зацело се не слаже са њиховом методом екстремног и непромишљеног социјалног експериментисања. Говорећи пак о узропима њихове победе, он је необично тачно разумео и живо представио слику коначне катастрофе с јесени 1917 године, —- општу анархију, и усред ње комунистичку странку, која. је имала јаку организацију и која је добро схватила ситуацију, те умела да се у њој снађе и да чврстом руком пограби власт у руке. Добро је схватио, управо генијалном интујицијом, стварни и дубоки патос револуције, њену психолошку подлогу. Он објашњава да су тешке успомене на доба. када је он као млад шегрт робовао капиталу дале њему могућност да добро разуме ову психолошку подлогу револуције,

тересантно је забележити, даље, да је Велс доста тачно оцпртао програм даљег развоја прилика, наиме, да ће се економски правац политике Совјетске Владе морати променути, и да ће бољшевици чврсто и даље држати Русију у својим рукама. Ево скоро четири године откако је изашла књига Велсова, па совјетски режим још увек траје. Али наступање „Неп"-а, проглашена од Љењина, дакле отварање путева и извесне слободе приватној иницијативи, те обнова трговине и неких грана приватне индустрије, и уопште обнова пословања, —- све је то донело знатних материјалних олакшица Русији, и у исто време показало је, да није имао право Велс када је сматрао да бољшевици нису апсолутно криви за глад и беду година 1919—20, већ да је та беда природна последица свет_ ског и грађанског рата и блокаде. Осим тога, има и други један проблем — проблем грађанских слобода, у којему је Совјетска, Влада остала све досада непопустљива, — тај проблем остао је сасвим ван Велсова видика, Он мисли, да Русија не може имати друге владе до комунистичке. Овакво је тврђење, ми-. слимо, у најмању меру ризично; али свакако треба једно признати Велсу; да је он добро проценио животну снагу орга-

305