Nova Evropa

И Ерио би хтео дакле да некако узме у одбрану бољшевички терор; ту он онда износи познату чињеницу зверстава белих армија. Брутални, страшни чинови ових армија, нажалост, опште су познати, а скромном писцу ових редака можда и боље него садашњем председнику Француске Владе, Ти чинови доиста потпуно објашњују, па донекле могу и да оправдају, сурово поступање бољшевика према непријатељима и извесним бившим њиховим присташама, — али нипошто не према мирноме становништву. Онака убиства и зверства, какова су почињена над руским малограђанима и сеоском интелигенцијом, по многим забаченим руским крајевима, у циљу да се заплаши и казни светска буржоазија ради убиства Црвене Руже (Розе Луксембург), или онако стрељање неколицине стараца у Кијеву године 1919 ради њихових конзервативних назора, не могу никако да се ни објасне ни оправдају. (У винском подруму једне аристократске виле у Кијеву убијена су два одлична старца од око седамдесет година: универзитетски професори Армашевски, чувени геолог, и Тимотеј Флорински, чувени славист, један од најбољих познавалаца средњевековне Србије, чији је млађи син, „љубазни“ („аттабје") Флорински, којега спомиње Ерио, имао цинизма и бездушности да буде шеф протокола код бољшевика !)

Али да пређемо преко тога. Мислимо да ће сваки Рус ипак бити захвалан нашем аутору, који није ни присташа црвеног терора ни евентуалне беле освете, него је подвукао у својој књизи, да за напредак Русије треба као први увет слобода.

Ерио, понављамо, видео је Русију након године и по дана откада је започео био нови курс политике, кратко названи НЕП, Трговина на мало, чак и златом и драгуљима, постала је слободна, Нема више ни монопола на жито, Велики број приватних предузећа враћен је власницима (било у својину, било у најам на дуги рок); функцијонише берза; успостављена је приватна својина на куће и слобода уживања ствари и покућства, као одела, рубља, књига, и томе слично, без икакова ограничења, Чак је допуштена и спољашња трговина, под извесним условима, приватним личностима и друштвима. Сељаци немају додуше још пуно право (у смислу римског права) власништва на земљу, али се и њихово право на земљу приближава већ оном римском, Допуштена је и употреба најамне радне снаге, те најмитељи нису више прогоњени. Има писаних закона, има нешто слично адвокатури, а успостављено је и јавно бележништво; допуштено је наследство у радњама, строго је забрањено радницима да се мешају у послове управе завода. Ове и сличне црте победног повратка капитализма у Русију веома тачно, и позивајући се на опсежну службену грађу, износи Ерио, Говори, даље, и о концесијама странаца (шуме, извори нафте, рудници, чак аграрни поседин жељезнице),

308