Nova Evropa

spava napeta snaga, više je polajna, prikrivena, nego što je očićledna: kao da leži na dnu srca i duše, I mi tvrdimo, da danas nema Srbina koji to ne bi istinski osećao,

III

»Pa šta se sve to tiče vas, Jugoslovena?« — može neko zapitati, »Eto najboljeg dokaza da ste mprividni i lažni!,,.« Nato je odgovor, da istinitost ili lažnost jednog morađinog, kulturnog, i političkog uverenja nema veze s istinitošću ili lažnošću drugog nekog moralnog, kulturnog, i političkog uverenja, Da su plemenske snage razbudjene, i da postoje, to mi priznajemo, i to je realno; i to nas kao Jugoslovene mora naročito. da interesuje, Jer naše jugoslovenstvo nije posmatračko i pasivno, nego je živo i delafno; a tek znajući i poznavajući dobro sve altttvne snage oko nas i pored nas mi možemo da vladamo i da delujemo vlastitom snagom,

Kod srpskog problema radi se o dvojstvu: prošlost i sadašnjost; a izlaz iz teškoća, rešenje problema, jeste u sintezi toga dvojstva, Veličina nesreće i nezgode, u najširem smislu, leži u prošlome, u onom što je staro: spremalo se jedno, a došlo je drugo; mislilo se levo, a otišlo se desno. Uz ovu sadašnjost ne pristaje ona prošlost: desilo se nešto neočekivano, a ne ono sa čim se računalo, Ali život ne trpi mrtvace nego ih pokapa i rastvara što pre i do kraja, To ne vredi samo za telo nego i za duh, U duhu su živele ideje i iluzije, a sada neke od njih leže izvaljene i mrtve, — to su mrtvaci prošlosti koje život sadašnjosti ne podnosi, Ali to nije sve, Jedne su ideje i iluzije mrtve, Ima ideja i iluzija koje se samo ljuljaju i klimataju, kao truli zubi, i tek što nisu pale, Ali ima i ideja i iluzija koje stoje uspravno i čvrsto, i čije korenje po opštem mišljenju izgleda zdravo i jako, Srpska unutrašnjost pruža sliku predela preko kojega je prohujao orkan, i ispod kojega je pregrmeo strašan tres: opšta smrt nije nastupila, i sada se život polako vuče, on ima do kraja da rastvori i uništi sve što je ostalo mrtvo, da počupa i obori sve što se ljulja, a da utvrdi i podupre sve što je zdravo, To je obračun sa prošlošću, Taj nesamo da nije svršen, nego je jedva i započet, Ali to je tek jedna strana...

S druge strane došlo je novo, I kad staroga ne bi bilo, novo bi bilo novo, bilo bi nešto čega ranije nije bilo, A kada postoji staro, onda je novo dvostruko novo, dvostruko drugačije: tu su se ispreplele snage i struje, zajedničke i razdeljene, a pridošle su snađe i struje tudje, misli tudje, dok organizam nije još dovoljno očvrsnuo i postao dovoljno otporan, U prošlosti se za novo nije pripremalo, nije se znalo šta će doći, Ni za Rata nije bilo nekog spremanja: pogledi su bili oboreni i nisu

287