Nova Evropa

19, АКо ве тад mladića, koji se ne da ubrzati, spusti od 72,5 časova nedeljno na 54,5 (18%), prinos se smanjuje za 3". Ovi su brojevi vrlo poučni, Oni pokazuju: 1) da skraćivanje radnog vremena ne donosi nužno opadanje proizvodnje, već da ovu čak uvećava kad je u pitanju zamoran rad koji se može ubrzavati, i 2) da je procenat u kome se proizvodnja smanjuje, u sluсаји lakih radova koji se ne dadu ubrzati, nesrazmerno manji od procenta u kome ije radno vreme skraćeno, Ako se pretpostavi, da je skraćenje radnog dana nešto vrlo pozitivno u sOcijalnom pogledu, što izgleda nesumnjivo, onda se može slobodno zanemariti neznatan gubitak koji to skraćenje nanosi trenutnoj proizvodnji, — ono. što se žrtvuje u kvalitetu direktno proizvedenih dobara dobija se u kvalitetu radne snage, па fiaj način vraća se, posrednim putem, pre ili posle, opet samoj društvenoj proizvodnji, Stalan interes društvene zajednice stavljati izmad momentanog interesa jednog poslodavca, pa i same proizvodnje, uvek u cilju što punijeg ljudskog života i što efikasnijeg finalnog rezultata, — to je, u nekoliko reči zbijeno, načelo socijalnog optimuma,

Ovde smo to mačelo prikazali na primeru radnoga угеmena. Iz toga primera jasno se vidi način shvatanja koji želimo istaći, Na drugom mestu imaćemo. prilike izložiti ga na drugim predmetima ekonomske delatnosti, U ovom članku ćemo još baciti jedan opšti pogled na neka aktuelna pitanja, da bi se videlo koliko se stanovište moderne socijalne politike razlikuje od ranijeg, ~

III

U jednom firenutku industrijske evolucije najnovijeg doba moglo je izgledati, da će uloga ljudske radne snagše sve više opadati, dok se sve mašine me pretvore u automate a ljudi u . polukorisne ротабасе svemoćnih džinova bez duše. Ne osvaja li mašina jednu po jednu granu industrije, ne uvlači li se ona čak u domaći živoi, u čisto intelektualne poslove, u samu ume{fnost? Obratimo njoj glavnu pažnju, reklo se, i proizvodnja će napredovati bez prestanka,

Velika je zasluga amerikanskog inženjera. Frederika Tejlora (1856—1915), što je shvatio, uprkos ljudima svoga vremena, neuporedivu važnost ljudskog elementa u proizvodnji. Njegov sistem, istina, me vodi dovoljno računa o zahtevima čovekove fizijologije i psihologije, i u tome pogledu se mogu praviti najveće rezerve na njegove principe; ali je nesumnjivo, · da je on uvideo koliko je čovek još uvek neophodam faktor proizvodnje, Mi moramo odbaciti njegovo tvrdjenje, da su” »radnijci u radionici isključivo zato da poslodavcu stvaraju profit« ali ne možemo zaboraviti da je on prvi počeo siste- .

396