Nova Evropa

довршених продуката, у неким случајевима, несамо релативно, т. | у сразмеру према вредности, него такођер пи апсолутно нижа од царинске заштите полуфабриката из којих се дотични "довршени продукти израђују. У дијаметралној опреци с начелом заштите домаће индустрије, и домаће израде, стоји и чињеница, да су се (према једноме распасу из године 1920) безусловно лако увозили, слободни од царине, и таки продукти каке израБује наша домаћа жељезна индустрија у довољној количини.

Из свих података, који нам стоје на располагању, може се посве јасно утврдити чињеница која је, по нашем мишљењу, значајна за досадашњу нашу царинску тарифу: што је већа вредност производа, што више дакле има у њима домаћег рада, утолико је досадашња царинска заштита била мања; друтим речима, наша досадашња царинска политика ускраћивала. је своју потпору домаћој производњи у толико већој мери уколико јој је више она била потребна !

Та царинска тарифа је коначно, након дуготрајних свестраних захтева и тужаба, ипак поправљена, при чему су онда уважене такођер и жеље домаће жељезне индустрије. · Али ће нова царинска тарифа имати сасвим друго дејство него што се је мислило док се на њој радило: ставке су у њој, наиме, прерачунате у злато с потпуном ажијом, а царинска тарифа има да ступи на снагу са досадашњом ажијом од 8000/, што значи, да ће наша индустрија уживати у ствари тек 609 од оне заштите која јој је призната као оправдана. Јасно је, дакле, да се наша царинска политика ни сада, након свих својих жалосних подвига по нашу индустрију за последњих пет година, ни сада кад се велика и солидно основана. предузећа налазе пред судбоносним одлукама у погледу даљњег опстанка и деловања, те коначно ни сада кад је ипак већ доказано да се и успешна валутна политика мора ослањати на што успешнији развој свих продуктивних снага у држави, није одлучила на оне мере које се свугда иначе, у тешкоћама послератног доба, сматрају као правилне и потребне.

Тим се путем, дакле, проблем југословенске индустрије жељеза и челика неће моћи решити у повољном смислу за државу и за нашу народну привреду. Тим путем нећемо никад доћи до бујне домаће жељезне индустрије, нити на граници, нити у средишту државе, Тим путем доћи ћемо, напротив, полагано али сигурно, у такав положај да ће наша држава, у погледу продукције жељеза и челика, постати сасвим зависна од иностраних привредних односа, а у погледу цена жељеза и челика од иностраних картела.

Carl Noot,

генерални директор Крањске Индустријске Дружбе: (Јесенице).

456