Nova Evropa

у свом раду освртати на такве моменте, оне не требају гледати ни десно ни лијево, већ могу сваку своју аргументацију базирати искључиво на становишту индустријалаца. Слободна су удружења, по природи саме ствари, увијек зависна од својих чланова, што им свакако даје нарочит подстрек за интензи_ван рад. Тај подстрек донекле недостаје код комора, али зато опет могу ове у свом дјеловању одржавати извјестан континујитет, који је такођер од важности при сваком систематском раду, С погледом на државну економску политику, може се додуше приговорити, да коморе код нас не могу узимати у обзир ту политику, јер код нас засад, нажалост, у том погледу и не постоји никакав израђени систем, већ се праве експерименти сад у овом сад у оном правцу; али, у другу руку, ваља признати и то, да коморе, као неки званични конзултативни форуми надлежних власти, имају у погледу изградње једног систематског правца опет други положај него ли слободна удружења. Ова потоња могу се мирне душе залагати за свакојаке екстреме, док се коморе, ако хоће да приправе терен за изградњу систематске економске политике државе, или ако томе хоће ма само и припомоћи, морају држати граница и обзира који за слободна удружења појединих струка привреде не постоје, Коначно ваља, као код сваке ствари тако и код ове, вриједност једних и других институција пропјењивати према успјеху који постизавају, јер се тек по том може одговорити на питање, која је установа боља и кориснија. У том пак погледу треба одмах нагласити, да слободне индустријске организације и коморе, уз једнаки рад са слободним удружењима, могу имати тек мало успјеха, ако надлежне државне власти не показују воље или разумијевања за њихове жеље, предлоге, и жалбе. То је, у оваким и сличним приликама, судбина рада свих конзултативних форума у свим државама и на сваком подручју. Истина је, уосталом, да коморе, као принудне и законом организоване сталешке корпорације, лакше нагињу к извјесном конзервативизму, па се може код њих лакше догодити и то, да овој или оној ствари не посвете довољно пажње; али је зато опет свако слободно удружење и сувише зависно од својих чланова, те нема тако сталну и сигурну базу за континујирани рад. Ако дакле мјеримо рад комора напоредо са радом слободних професијоналних удружења и индустријалаца, резултат ће редовно бити овај: на једној страни више објективности а мање импулса, а на другој страни више субјективности и импулса, али мање обзира спрам оних реалних момената од којих у даном часу зависи остварљивост извјесног постулата, Практички пак успјех рада отприлике подједнак је и код комора и код индустријских“ КО рморација: т. ј- рад и једних и других показује било ужнез— би: већ према тому какво је становиште и/а МЕ валдитет

401