Nova Evropa

Uticaj državnih finansija na jačinu carinske zaštite,

Medju faktorima koji mogu imati uticaja na Jačinu carinske zaštite, državne finansije, t. J. povoljno ili nepovoljno stanje u kojem se one nalaze, zauzimaju vrlo ugledno mesto; i Privredna Istorija može nam pružiti puno primera, gde je carinska zaštita bila pojačana ili oslabljena, više nego što su to ekonomske odredbe iziskivale, jedino i isključivo род uflicajem finansijskog stanja dotične zemlje, Uticaj državnih Нпапзја па jačinu carimske zaštite naročito se oseća u vremenima kada se država nalazi u finansijskim nedaćama, pa čini apel na carinske prihode da bi popravila svoje Hnamsijsko stanje, U takvim vremenima redovno se pristupa pojačanju carinske zaštite, “t. }., zavode se nove a povećavaju postojeće zaštitne carime, u Želji, i nadi, da će se time povećati budžetski prihodi, Privredna Istorija nudi nam mmogobrojne primere ove vrste, od kojih ćemo dvairi ovde navesti,

U vremenu od 1861 do 1881 godime, Rusija je u tri maha pojačala carinsku zaštitu: 1861 sa punih 50%; 1877 godine [{dekretom naplate carine u zlatu umesto u srebru) sa 30% ; 1881 sa 10%. Sva ova pojačanja carinske zaštite došla su, što su tadašnji mimistri finansija u Rusiji otvoreno i priznali, poglavito usled toga »da se popune budžetski deficiti prouzrokovani prethodnim ratovima« (Krimski Rat, 1854; Rusko-turski, 1876-1878). — Isti slučaj imamo i u Italiji, Već od prvih dana svoga ujedinjenja, Kraljevina Italija imala je da se bori sa budžetskim delicitima. 1866 godine budžetski deficit dostiže za tada ogromnu cifru od 700 milijona lira, Nalazeći se u ovakoj situaciji, Italija napušta le godine režim slobodne trgovine, zaveden od! grofa Kavura, i umesto njega zavodi zaštitni sistem, Uskoro zatim (1878) опа pojačava tu zaštitu, a kao glavni razlog tome Ministar Finansija (V, Ellena) saopštava parlamentu »potrebu da se povećaju carinski prihodi«. — Naročitog pomena zaslužuje, u ovom pogledu, slučaj Francuske posle rata od 1870-71, Odmah posle rata Tjer (Thier) podnosi Parlamenfu projekat move carinske tarife, koja, po njegovim rečima, »sadrži znatno povećanje carinske zaštite da bi fiskus dobio veće prihode, koji su potrebni radi isplate ratne odštete«, Istma je da Parlamenat nije tada usvojio ovaj projekat, ali je istina i to, da je taj projekat poslužio kao osnova carinskih zakona votiranih 1873-1875, kojima je, i iz istih razloga, carinska zaštita pojačana, — Da spomenemo najzad, i jedan suprotan primer, 1, j, uticaj koji vrši povoljno stanje državnih finansija na jačina zaštite, Primerž ove vrste redji su, ali je Privredna Istorija zabeležila i ovakve primere. U Sjedinjenim Američkim „Državama ublažavana je u dva

407