Nova Evropa

разним манипулацијама дизао би се курс деоница у вис, да би се уз повољније увете могле пласирати нове деонице; а кад је, услед новчане кризе, емисија нових деоница постала скопчана са потешкоћама, добар део ново емитованих деоница морао се је ломбардирати код истог завода,

Само финансирање наших индустријских предузећа од стране наших новчаних завода врши се на више начина. Код предузећа са којима се не стоји у ужем дотицају, финансирање се врши кредитирањем на конто-коренту: дотично индустријско предузеће има да плава камате, и даљњег односа нема. То је редовно почетни стадиј одношаја између банке и индустрије, који се — ако је дуговање знатније, и ако престану изгледи за скори повратак дуга — претвара у нов, интимнији одношај. — Код предузећа код којих је, услед поседа деоница, интересован и онај новчани завод који проводи финансирање, новчани завод има и директну ингеренцију при вођењу предузећа. Док је ситуација на новчаном тржишту дозвољавала, један део деоница пласирао би се и међу ширу јавност; али кад је криза све више отимала маха, добар део деоница морали су преузимати сами новчани заводи; дапаче, код многих предузећа емитиране дгонице нису ни биле све стварно уплаћене, него су ломбардиране код дотичног новчаног завода. Тако су многи новчани заводи морали у ствари, да даду протувредност и за оне деонице које нису сами преузимали вел које су само ломбардовали, Услед тога имамо данас и таквих индустријских предузећа чија се деоничка главница добрим делом налази у поседу појединих новчаних завода, или у конзорцијима новчаних завода.

До пред Рат, нормална форма финансирања индустријских предузећа била је, да се један део деоница налазио у рукама разних приватника, а један део код самог новчаног завода који је углавном и вршио финансирање, После Рата јављају се, у већој мери, и код нас разни синдикати који у својим рукама држе претежни део деоница једног предузећа. Редовно, синдикат није располагао потребним средствима за преузимање свих деоница и њихове исплате, но како су у таковим синдикатима главну улогу играли новчани заводи, односно њихови равнатељи, то би се такове деонице ломбардирале код дотичног новчаног завода; дапаче, било је случајева да су поједини чланови синдиката оптерећивани на посебном рачуну самог предузећа, дочим о ефективним уплатама није било ни говора. Наравно, на тај су начин поједина предузећа имала један део своје главнице само у фиктивној вредности, са којом се није могло ништа да почне, и док је предузеће за своја дуговања плаћало камате од 20 и више %/0, поједини чланови синдиката, на својим рачунима, плаћали би, и опет само фиктивно, незнатан каматњак, Несолидност овакова финансирања очигледна је.

422