Nova Evropa

тости тла, У обичном се животу означују, међутим, „господарским индустријама“ све оне индуструје које прерађују поглавито производе господарства.

Наша држава извози готово само сировине пољопривреде ; од готових фабриката вредни су спомена једино брашно, месне прерађевине, сухе шљиве, вино и алкохол, у укупној вредности од (1921) Дин 398,487.777, док сав наш остали извоз, у вредности од Дин 2.062,249.785, обухвата само сировине, Да ли треба потанко образлагати, од које би важности било за наше народно господарство и за наше државне финансије, када би што већи део тих непрерађених сировина излазило преко наших граница у облику готовог индустријског фабриката, Све наднице, све зараде при перфекцијонирању фабриката, сав порез и сви камати и змортизапије, као и сва пословна добит од предузећа, остали би у рукама наших држављана, односно притицали би у нашу државну благајну. Природно је,. дакле, да све државе најживље настоје око тога, да се њихове сировине прерађују на властитом подручју; а то нарочито вреди за производе господарства у агрикултурним државама. Као пример такова заштићавања господарских индустрија од стране државе, навешћемо Бриселску Конвенцију (од 5. маја 1902), по којој су се све државе Средње Европе (укључиво Велика Британија) обвезале, да неће тражити већу увозну царину од 6 франака на 100 КБ, да неће дозвољавати производњу сахарина у конзумне сврхе, да ће своје премије на продукцију шећера довести у склад са циљем Конвенције, те тако осигурати опћи просперитет шећерне индустрије у Средњој Европи. Други би пример био: данашње настојање Француске, да присилно заведе употребу спирита за погон. стројева и аутомобила, уместо импортиранога бензина, не би ли тиме подигла производњу жесте у корист господарства. Ових дана је Чешкословачка, према вестима по новинама, почела да ограничује увоз брашна, јер жели да се брашно. производи у њезиним властитим млиновима, а не да се купује као већ готов производ. Најсавршенијим начином је зашти-. ћивала Аустроугарска производњу жесте путем господарских. творница спирита; сва производња жесте, за читаву монархију, била је законом контингентирана, а у оквиру контингента добијале су одмерене количине у првом реду господарсвене творнице жесте, т. ј. такове које су прерађивале властите сировине а отпатке од прераде у властитом господзрству искоришћавале ; тек у другом реду давао се је известан контингенат и такозваним обртним творницама, које су жесту производиле из купљених сир вина. Господарске творнице: добијале су, осим привилегованог контингента, још и посебне. прем“је, које су износиле око 10 до 3090 од вредности продукта из државних средстава, а потрошарина им је кредити--

431